Izvor: Blic, 03.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sprečite na vreme oboljenje bubrega
U velikom broju slučajeva bubrežna oboljenja ne daju nikakve simptome. Tražiti od ljudi da masovno ispituju zdravlje svojih bubrega bilo bi suviše, pa ipak, kao što pokazuje studija objavljena u britanskom „Medicinskom žurnalu", postoje grupe ljudi kod kojih bi skrining bio opravdan.
Koja ispitivanja su najadekvatnija za proveru zdravlja bubrega? Najbolja strategija jeste pregled urina, a najsigurnije je da se urin pregleda u specijalnoj flašici, tzv. dipstik test. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na taj način meri se prisustvo belančevina, proteina, ćelija i glukoze. Ukoliko su svi parametri negativni, isključuje se najveći deo bubrežnih oboljenja, a ako se dobije pozitivan rezultat na neke supstance, u tom slučaju se pribegava ozbiljnijem testiranju.
Ovaj test se preporučuje svima onima koji spadaju u neke rizične grupe, bez obzira na starost. Preporučuje se dijabetičarima, gojaznim osobama, onima sa visokim pritiskom, onima koji u porodici imaju dijabetes, i onima sa kardiovaskularnim oboljenjima. Dalje, bilo bi dobro ispitati bubrege posle 60. godine iako neke studije taj prag snižavaju na 40 godina.
Najuobičajeniji simptomi poremećaja rada bubrega jesu infekcije i pesak u bubrezima. Takođe, treba obratiti pažnju i ukoliko dođe do pojave krvi u mokraći. Generalni simptomi, kao što su umor, anemija, bolovi u kostima, glavobolja, visok pritisak i otečenost nogu, mogu biti znaci oboljenja u već poodmaklom stadijumu.
Hronična i akutna stanja
Oboljenja bubrega mogu biti akutna i hronična. Kod akutnog uzrok je obično intoksinacija ili infekcija. Takođe, šarlah je najčešći uzrok infektivnog akutnog zapaljenja bubrega, a veoma čest uzrok mogu biti i akutne i hronične angine, zapaljenja limfocitnih žlezda, zapaljenja u nosu i ždrelu i druge zarazne bolesti.
Ukoliko se akutno oboljenje ne leči pravovremeno i pravilno, ono može preći u hronično oboljenje.
CDC/IB
