Izvor: Southeast European Times, 29.Jul.2013, 17:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sportom protiv diskriminacije

Organizacijom radionica, međunarodnih turnira, uzajamnih poseta i obrazovnih programa, vlade i nevladine organizacije trude se da uspostave toleranciju i smanje ekstremizam među mladim sportistima.

29/07/2013

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Ohrida -- 29.7.2013.

Zemlje Zapadnog Balkana pokušavaju da smanje ekstremizam u sportu, koji se raširio po regionu posle raspada Jugoslavije i nacionalističkih ratova 90-ih.

Kako bi pomogao >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Balkanu u tim naporima, Bečki institut za međunarodni dijalog i saradnju i njegov Balkan Alpe-Adrija Projekat (BAAP) organizovali su konferencije, radionice i turnire, na kojima lokalni sportski radnici i mladi igrači uče kako da zaustave nacionalizam, rasizam i diskriminaciju.

Fudbalska Balkanijada i radionica „Fudbal spaja“ već osam godina jačaju interakciju mladih iz raznih zemalja. Balkanijada 2013. okupila je 100 fudbalera uzrasta 16 godina i mlađih sa čitavog Balkana na tri utakmice početkom jula u makedonskom gradu Ohridu.

„Jedan od načina da se naprave nove veze i saradnja, da se razbiju predrasude i razvije poštovanje i tolerancija, jeste da deca dobiju priliku da putuju, igraju prijateljske utakmice, druže se i razmenjuju mišljenja i iskustva kroz edukativne radionice. Međunarodni fudbalski turniri koje organizuje Balkan Alpe Adrija Projekat okupljaju veliki broj dece da igraju utakmice za svoje timove, ali i da dobiju priliku da putuju u druge zemlje i gradove na Balkana i posete Beč“, kaže zaSETimesIvana Milošević, predsednik BAAP-a Srbija.

Beč upoznaje Balkan, projekat BAAP-a koji se svake godine održava u Beču, okuplja Bečlije, nacionalne manjine, igrače lokalnih fudbalskih klubova i goste iz zemalja Zapadnog Balkana, da igraju fudbal i uživaju u kulturnom programu.

Na radionici „Fudbal spaja“, koja je održana tokom Balkanijade u Ohridu, govornici su zajednički zaključili da u fudbalu još ima diskriminacije. Predloženi su i neki mehanizmi za borbu protiv rasizma i nacionalizma, kao što su pomoć fudbalskim timovima iseljenika, donošenje strožijih zakona i poboljšanje obrazovnih sistema.

Ivan Antanasovski, profesor na Univerzitetu u Skoplju i predsednik Geostrateškog instituta Global, kaže da sport privlači izraze nacionalizma jer privlači interesovanje raznih etničkih grupa, posebno na Balkanu.

„Nacionalizam i ekstremizam u sportu u čitavom regionu nisu slučajnost, niti su odvojeni od opšte strategije upravljanja. Nacionalizam i ekstremizam se, direktno ili indirektno, podstiče time što se ljudima mažu oči. Korišćenje sporta jedan je od najraznovrsnijih kanala masovne svesti, jedan od najpodmuklijih načina da se ljudi pokvare, da se razbije njihov aktivizam i kritička svest. To je jedan od najmračnijih načina da se zaustavi progres“, kaže Atanasovski zaSETimes.

Festival Futrij, koji se održava u Ivanjici, okuplja mlade sportiste iz BiH, Srbije, Makedonije i Crne Gore. [Ministarstvo omladine i sporta Srbije]

Antanasovski dodaje da postoje preventivne mere koje mogu da smanje ili čak zaustave te pojave, kao što su mentorski programi za mlade sa antisocijalnim ponašanjem, kako bi se razvile njihove društvene veštine u nacionalno mešovitim sredinama.

On takođe kaže da je značaj smanjivanja ekstremizma i nacionalizma prepoznala Evropska fudbalska federacija UEFA, koja je organizovala socijalne programe u okviru sopstvene strukture, kako bi predupredila nasilje i diskriminaciju.

Antanasovski kaže da je u Makedoniji Globalni institut sarađivao sa predsednikom Georgijem Ivanovim na nacionalnom projektu za srednjoškolce, sa temom jedinstva u sportu. Program okuplja 180 đaka osnovnih škola različitih nacionalnosti iz sedam opština, sa ciljem jačanja međunacionalnih odnosa kroz sport i edukativne radionice.

„Zamisao Globalnog instituta je da proširimo taj projekat van makedonskih granica, širom Balkana, pošto je to dobro sredstvo da se razviju pozitivni stavovi mladih prema ljudima iz različitih socijalnih miljea, različitog pola, veroispovesti ili nacionalnosti“, kaže on.

Ivana Milošević iz BAAP-a dodaje da nacionalni sportski savezi, državni funkcioneri i aktivnosti nevladinih organizacija pružaju značajnu pomoć projektima te organizacije.

BAAP ima partnerstvo sa Sportskim savezom grada Mostara, u Bosni i Hercegovini. Taj grad ima raznoliki nacionalni sastav jer u njemu žive Hrvati, Bošnjaci i Srbi. Tamošnji sportski radnici kažu da su međukulturni programi važan način da se deca međusobno upoznaju.

„Naš tim koji učestvuje u tim dešavanjima zove se 'Reprezentacija grada Mostara', i sastavljen je od članova svih klubova koji imaju igrače takmičarskog uzrasta, a reprezentacija je uvek višenacionalna“, kaže Nedžad Vuk, sportski radnik iz Mostara, zaSETimes.

Vuk dodaje da je jedan od najznačajnijih koraka u pravcu jačanja tolerancije i saradnje sa drugim zemljama obnavljanje odnosa Mostara i Kragujevca, do kog je došlo 2006. Vuk kaže da su Mostar, Kragujevac, Split i Velenje bili „bratski gradovi“ u bivšoj Jugoslaviji.

„Kroz sport i utakmice obnovili smo saradnju sa Kragujevcom, a Split bi trebalo da potvrdi ove godine“, kaže Vuk.

„Treću godinu zaredom, deca iz svih sportskih klubova u Mostaru posetila su decu Kragujevca u maju, a doći će do uzvratne posete Kragujevca Mostaru u septembru. Na tim okupljanjima, deca spavaju u porodicama domaćina, pa se tako stvaraju najbolje i trajne ljudske veze i prijateljstva celokupnih porodica. Broj dece koji učestvuju u toj saradnji svake godine je između 50 i 60 iz jednog grada, znači poveže se između 100 i 120 porodica u dva grada“, kaže on.

Zvaničnici i organizatori sa čitavog Balkana kažu da sportski i edukativni programi mogu da budu efikasno sredstvo u borbi protiv diskriminacije. [Ministarstvo omladine i sporta Srbije]

Paraolimpijski biciklistički tim Junior iz Kragujevca svakog leta vozi biciklom do Mostara. I plivači iz Kragujevca putuju u Mostar, gde zajedno sa domaćinima učestvuju u tradicionalnom skoku sa Starog mosta na Neretvi. Most star više od 400 godina srušen je za vreme rata 1993, ali je obnovljen i ponovo otvoren 2004.

Ministarstvo omladine i sporta učestvuje u borbi protiv diskriminacije kroz program Fer-plej je pobeda, u okviru kog legende srpskog sporta posećuju škole i razgovaraju sa učenicima o fer-pleju i toleranciji.

Festival Futrij je još jedan projekat ministarstva u kome učestvuje oko 140 srednjoškolaca i srednjoškolki različitog socijalnog i kulturnog porekla iz Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije. Taj događaj, koji se održava u Ivanjici, podiže svest o značaju međukulturnog dijaloga, regionalnog povezivanja i prevazilaženja razlika. Na njemu deca uče džudo i fudbal, a razgovara se i o borbi protiv dopinga i promovisanju evropskih vrednosti.

„Jedna od lekcija naučenih na radionicama psihologije je da, bez obzira gde su rođeni ili u kojoj zemlji se razvijaju da postanu vrhunski sportisti, svi oni imaju iste brige“, kaže zaSETimesDragan Atanasov, pomoćnik ministra u Ministarstvu omladine i sporta.

Željko Tanasković, srpski odbojkaš koji je osvojio bronzanu medalju sa reprezentacijom Jugoslavije na Olimpijskim igrama 1996. i srebro na Svetskom prvenstvu 1998, kaže da status profesionalnog sportiste nosi sa sobom i određenu odgovornost prema društvu. Tanasković je predsednik Saveza za školski sport Srbije i na čelu je projekta koji podržava Ministarstvo omladine i sporta, pod nazivom Sport u školama. Ta inicijativa pomaže učenicima osnovnih škola da budu aktivni i uče o toleranciji.

„Pokazujemo mladima da bi trebalo da budu dostojanstveni i da promovišu fer-plej i toleranciju, kako u pobedama, tako i u porazima“, kaže Tanasković zaSETimes. „I mladi to zaista vide i upijaju.“

Atanasov dodaje da je učešće države od ključnog značaja.

„Mi u ministarstvu imamo priliku, ali i obavezu, da radimo na podizanju svesti od značaju fer-pleja i tolerancije u društvu, kao i da obezbedimo da sport i učešće u takmičenjima bude zadovoljstvo, a ne prilika za prikazivanje sila ekstremizma i nasilja“, kaže Atanasov.

Kakav primer mogu da daju sportisti u borbi protiv diskriminacije? Podelite svoje mišljenje u komentarima.

Nastavak na Southeast European Times...