Izvor: Blic, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporni detalji aneksa
Odgovor na pitanje da li je ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš - Požega štetan po državu i građane Srbije javnost će dobiti tek onda kada bude navedeno koliko stvarno vredi ugovor o koncesiji, kako će se deliti prihodi od naplate putarine između koncesionara i Vlade, o kojim sumama novca je reč na mesečnom ili godišnjem nivou i može li koncesionar da se izvuče iz posla bez većih posledica. Sumnja ostaje jer odgovora na ta pitanja nije bilo u šest aneksa koje Vlada Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije objavila, a u koje smo imali uvid „pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da ih nećemo snimati, kopirati ili štampati".
Iz delova ugovora koji su do sada objavljeni zna se da koncesionar od 1. aprila naredne godine preuzima deonicu Horgoš - Beograd, koja je većim delom izgrađena i gde je potrebno da se doda samo još jedna, leva traka autoputa. Koncesionar, kako je predviđeno ugovorom, može odmah da počne sa naplatom putarine na tom delu deonice, a koja mora da bude kompletirana najkasnije do 2010. godine. Sa druge strane, rok za okončanje radova na 150 kilometara puta od Beograda do Požege je 2012. godina. Pune dve godine koncesionar će moći da naplaćuje putarinu na postojećoj deonici. Upućeni tvrde da je reč o najmanje 20 miliona evra i da tako može da finansira izgradnju ostalih deonica. Pogotovo ako se ima u vidu da se radi o zatvorenom sistemu naplate i da će koncesionar imati pravo da započne naplatu na svakoj deonici koju završi. Jedina garancija koncesionara za posao je ona od deset miliona evra, i to na posao koji, po nekim procenama, vredi i čitavih milijardu i po evra. Interesantno je da tu garanciju koncesionar može da zameni garancijom za svaku deonicu pojedinačno. Neko će morati da odgovori na pitanje da li to znači da će koncesionar po svakoj deonici dostavljati garanciju od deset odsto od vrednosti deonice koju radi? To znači da je moguće da koncesionar može da se u svakom trenutku povuče iz posla uz malu svotu koju će ostaviti kao garanciju, a koja je beznačajna u odnosu na vrednost koncesije. Ako od naplate putarine koncesionar uzme 20 miliona evra, čak i da ostavi garanciju, on može da bude u plusu od deset miliona evra. Nejasno je i zašto se išlo na oslobađanje od PDV i carina na robu potrebnu za izgradnju autoputa. Da li je neka domaća firma ikada dobila pravo na to na nekom od tendera?
Upućeni tvrde da je uobičajeno da garancija iznosi deset odsto od posla, što bi u ovom slučaju bilo 150 miliona evra. To ukazuje na ozbiljnost onoga koji u takav posao ulazi. Postavlja se pitanje da li je neko ko nije u stanju da izdvoji tu sumu dovoljno ozbiljan izvođač radova.
Interesantno je i da neko iz Vlade Srbije odgovori zašto koncesionar, bukvalno do završetka izgradnje autoputa, ne mora da plaća koncesionu naknadu. Naime, koncesionar bi trebalo da plaća naknadu u iznosu od 18,99 odsto od putarine. Ali, prvih šest godina, iako put preuzima 2008. godine, ne mora da je plaća, dok država Srbija očekuje minimalne prihode od putarine do 2013. godine!?
Ono što je moglo da se vidi u tim aneksima svakako ne zaslužuje da bude pod velom tajnosti i zbog zamajavanja javnosti neko bi morao da snosi odgovornost. Činjenica da se zbog podataka koje navodimo trebalo krivično obavezati samo govori o tome da vlast ne želi da ugovori budu javni, a da u celoj priči veliki udeo ima i inat resornog ministra Velimir Ilića. Nesumnjivo, on se inati ohrabren činjenicom da njegovih desetak poslanika može da obori Vladu Srbije.
U šest „polutajnih aneksa" može se videti da je predviđeno da cena putarina za domaće automobile bude tri dinara po kilometru, a šest dinara za strance. Cena putarine menjaće se usled inflacije i porasta bruto društvenog proizvoda, a odluku o povećanju cene putarine donosi Vlada Srbije. Međutim, u aneksima nije navedeno koliko od putarine ide koncesionaru, a koliko državi. Sve što znamo je da od državnog dela 35 odsto ide Vojvodini. Bar tako tvrdi ministar infrastrukture Velimir Ilić.
Kada je reč o rokovima za izgradnju, stvari su malo jasnije. Deonica Horgoš - Beograd, koja podrazumeva samo izgradnju leve trake autoputa, trebalo bi da bude završena do 2010. godine. Sa druge strane, deonica od Beograda preko Ostružnice do Požege, duga 150 kilometara, trebalo bi da bude završena do 2012. godine.
Međutim, ugovor ne govori ništa o koncesionom pojasu, izuzev da pitanja pratećih objekata nisu deo ugovora o koncesiji. U aneksima se predviđa da se na već izgrađenoj deonici izgradi ukupno deset motela i 17 benzinskih stanica i da će koncesionar vlasnicima i korisnicima pratećih sadržaja autoputa, koji su izgrađeni ili će biti izgrađeni, „obezbediti neometan prilaz i korišćenje tih objekata i neće preduzimati mere koje bi onemogućavale ili otežavale korišćenje i održavanje takvih objekata". Ni reči o tome kome pripada koncesioni pojas i kome će se zainteresovani ugostitelji ili vlasnici benzinskih pumpi obraćati. U osnovnom delu ugovora piše samo to da prateći sadržaji autoputa - moteli, restorani, servisi, benzinske stanice, prodavnice, objekti za rekreaciju nisu predmet koncesije i ovog ugovora.
Komisija Izvršnog veća Vojvodine, pojačana stručnjacima sa Univerziteta, formirana je da u narednih desetak dana prouči ugovor o koncesijama za autoput Horgoš - Požega.
- Ukoliko komisija utvrdi da postoje nezakonitosti i da ugovor nije u skladu sa interesima Vojvodine, tražićemo da se ugovor promeni i uskladi sa zakonom i interesima građana. Osnovana sumnja da postoji nezakonitost proističe iz činjenice da se taj ugovor tako dugo skriva od javnosti - kaže za „Blic" pokrajinski premijer Bojan Pajtić.
Borba za objavljivanje ugovora
30. mart - Ministar Velimir Ilić potpisao u ime Vlade Srbije ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš - Požega sa kocensionarima FCC i „Alpina"
2. april - Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš najavio
proteste Vojvođana zbog ugovora
14. maj - Poverenik za informacije Rodoljub Šabić naložio objavljivanje ugovora
13. jun - Kostreš otišao da vidi ugovor, Ilić nije dozvolio
19. jul - posle velikog pritiska medija, Vlada Srbije donosi
odluku da ugovor bude objavljen na sajtu
17. avgust - Ilić izjavljuje da je ugovor jači od Ustava i skrivanje ugovora obrazlaže rečima: „Tako mi se svidelo"
20 avgust - Objavljeno samo 50 od 1.300 strana ugovora. Nezadovoljstvo medija Ilićeva portparolka prokomentarisala rečima: „Damo vam prst, vi hoćete ruku, verovatno ćete posle tražiti i ministrov i premijerov donji veš"
23. avgust - Vlada Srbije po drugi put saopštava da je doneta odluka da se ugovor objavi
28. avgust - javnosti dostupno 12 od 19 aneksa ugovora. Sledeći dan najavljeno da će novinari imati uvid u šest aneksa, koje neće smeti da objave, a da će poslednji ostati tajna
30 . avgust - novinari gledali šest aneksa pod uslovom da se krivično
obavežu da ugovor neće kopirati, snimati ili štampati
Rodoljub Šabić
Teranjem novinara da potpišu izjavu Vlada krši Ustav i zakone
Poslednja odluka Vlade Srbije da novinari potpišu izjavu „da pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću neće snimati, kopirati, štampati ili prepisivati podatke iz aneksa ugovora o koncesiji za autoput Horgoš - Požega", u suprotnosti je sa domaćim zakonima. Vlada je time prekršila Zakon o slobodnom pristupu informacijama, a potom i Zakon o javnom informisanju. O tome koliko je potez Vlade Srbije u suprotnosti i sa odredbama Ustava ne treba ni govoriti.
- Ideja da informacijama, odnosno dokumentima imaju pravo pristupa određena lica, uključujući i novinare, ali uz obavezu da potpišu neku izjavu da to što vide neće objavljivati, sasvim je u suprotnosti i sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama i sa odredbama Zakona o javnom informisanju. U krajnjoj liniji, u suprotnosti je i sa odredbama Ustava - objašnjava za „Blic" poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
On kaže da je „neka informacija ili dostupna javnosti ili nije dostupna".
- Ako iz zakonom predviđenih razloga nije dostupna, onda pristup njoj ima samo ograničen broj službenih lica, a novinari u svakom slučaju nemaju. Ako je dostupna javnosti, onda je dostupna svakome, bez diskriminacije. Ne samo novinarima, nego i građanima - kaže on.
Objašnjavajući nastalu situaciju u odnosu na postojeće propise, Šabić ističe da je Zakonom izričito predviđeno da pravo na pristup informacijama, pored ostalog, podrazumeva i pravo na kopiranje.
- Dakle, ako dokument nije dostupan javnosti, ne možete ga ni videti, a ako jeste, onda kopiranje ne može biti zabranjeno - naglašava Šabić.
Postoje slučajevi kada službenici potpisuju izjavu i to se odnosi na poverljiva dokumenta. Međutim, ugovor o koncesiji za autoput nema oznaku tajnosti.
Šabić kaže da, ako se po strani ostave čisto pravni aspekti, besmisleno je da se predstavnici medija dovode u poziciju da nešto gledaju, ali da o tome ne smeju da pišu.
- Besmisleno, jer s jedne strane oni tu zabranu lako mogu izigrati, na primer, tako što će tekst potpisati neko ko nije gledao dokument ili što će redakcija objaviti tekst bez potpisa i slično. Ali, naravno, ne mislim da treba tome da pribegavaju. Posao novinara je da pišu i informišu javnost. Valjda zato Ustav predviđa da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja dužna su da to pravo poštuju - objašnjava Šabić.
Ž. J.
Pod znakom pitanja
- stvarna vrednost ugovora
- male garancije koncesionara
- finansiranje deonica iz naplate putarine
- koliko od putarine dobija koncesionar, a koliko Vlada, odnos Srbija
- koliki je koncesioni pojas i kome pripada
- Mogućnost koncesionara da bude izuzet od plaćanja PDV i carina na robu potrebnu za izgradnju autoputa
- nedovoljno jasne mape puta deonica omogućavaju da nekolicina kupuje zemlju pre nego što pravac deonice Beograd - Požega bude poznat
Koštunica iznenađen interesovanjem javnosti
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je juče da je ugovor o koncesiji za autoput Horgoš - Požega valjan i da je garancija za to činjenica da je prošao „sito i rešeto" države, državnih organa, državnog pravobranioca, obe vlade i javnosti.
- Jedino što mogu da poželim je da se Ibarska magistrala, kao veliki problem za Srbiju, što pre zameni novim modernim putem i na taj način Beograd poveže sa Crnom Gorom, a srednja Evropa na najkraći način poveže sa morem - kazao je Koštunica. On je dodao da je Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici izabrala zastupnika za koncesiju za autoput Horgoš - Požega, ali nije naveo njegovo ime. Premijer je istakao i da su se prvi put sreli za zahtevom javnosti da se jedan takav ugovor objavi i da je iznenađen interesovanjem javnosti baš za taj ugovor, a ne za neke druge.
