Izvor: Politika, 08.Maj.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sporazum sa Briselom izgubljen u prevodu

Koštunica protestuje što nije dobio originale potpisanih sporazuma sa EU, Brisel objavio da postoje teškoće u redigovanju verzije na srpskom

Predizborna tišina sigurno neće proći u tišini – za danas zakazana sednica Vlade Srbije „obećava” dosta buke oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Nameri Demokratske stranke da na ovu sednicu uvrsti i izjašnjavanje o SSP-u, prema najavama, oštro će se suprotstaviti deo vlade iz koalicije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

I jedni i drugi istinski žele da danas usvoje energetski sporazum sa Rusijom. Ministri iz DS i G17 plus lako će preglasavanjem izdejstvovati da i SSP dospe na dnevni red vlade, ali ne mogu biti sigurni da će se vlada o njemu izjasniti ukoliko to ne bude prva tačka dnevnog reda. Jedino u tom slučaju Vojislav Koštunica neće prekinuti sednicu da bi sprečio izglasavanje podrške SSP-u. Boris Tadić je takvu taktiku demokrata juče nagovestio izjavom da Koštunica dopunu dnevnog reda može da spreči samo tako što će sednicu Vlade Srbije prekinuti na samom početku, što bi, istakao je Tadić, bilo „besmisleno".

Premijer i lider DSS-a, međutim, najavio je da se ministri iz „narodnjačke” koalicije neće izjašnjavati o SSP-u, čak i ako on bude stavljen na dnevni red, pošto bi to za njih značilo „potpis na nezavisnost Kosova”. Iz toga što je rekao da ministri iz DSS-a i NS-a neće uopšte glasati o tome, dalo se zaključiti da postoji mogućnost da prekine sednicu ili da je ministri „narodnjaci” jednostavno napuste. U toj varijanti bi možda mogli i da se vrate da bi potom usvojili energetski sporazum. Takav razvoj situacije je, međutim, prema nezvaničnim informacijama iz same Vlade, malo verovatan, jer bi bio tumačen kao vrhunska neozbiljnost.

Mada se i do sada dešavalo da pojedini ministri u znak protesta napuste sednicu vlade, to nije smetalo njenom daljem radu. Neki spekulišu da bi sada možda moglo da se dogodi da sednicu iz protesta napusti i premijer, koji po Poslovniku zakazuje i vodi sednice vlade, a takvu situaciju ne poznaje nijedan važeći propis. Poslovnik o radu vlade predviđa da vicepremijer može da menja premijera dok je odsutan ili sprečen da obavlja svoje dužnosti, ali se, to prema nepisanom pravilu, odnosi na situacije kada je bolestan ili službeno odsutan.

Kao razlog za eventualno prekidanje današnje sednice Koštunica može da iskoristi to što, kako kaže, Vladi Srbije juče nisu dostavljeni originali sporazuma koje je Božidar Đelić 29. aprila potpisao u Luksemburgu.

Koštunica je u saopštenju naveo da „nije jasno zbog čega ne možemo da vidimo potpisane sporazume i nije jasno kako je moguće da se od ministara i javnosti kriju ovi sporazumi”.

„Ovakav slučaj još nije zabeležen u radu Vlade Srbije i sigurno nije zabeležen u radu bilo koje evropske države”, ukazao je Koštunica i dodao da će se, u svakom slučaju, pre ili kasnije, saznati „pravi razlog zašto se skrivaju originali potpisanih sporazuma”.

Pre Koštuničinog saopštenja agencija Tanjug juče je prenela informaciju iz Generalnog sekretarijata vlade da je Ministarstvo spoljnih poslova dostavilo Vladi Srbije SSP i prateći Prelazni sporazum za današnju sednicu Vlade Srbije, ali nijedan od ta dva dokumenta nije potpisan.

Prema nezvaničnim informacijama našeg lista, nadležnim vladinim telima juče je prelazni sporazum dostavljen samo u elektronskom obliku, ali ne i u originalu sa potpisima Đelića i Olija Rena. Koštuničini ljudi smatraju da to otvara sumnju u autentičnost dokumenata, i da je protivno svim propisima o radu vlade.

Kasno popodne, međutim, iz kabineta ministra spoljnih poslova saopšteno je da će potpisani SSP ipak biti dostavljen vladi do početka sednice, uz napomenu da će tako biti otklonjene sve tehničke prepreke za usvajanje tog dokumenta.

– U vladi su napravili pitanje oko tehničke redakture samog predloga, iako do sada nikada nije insistirano na takvim stvarima i uprkos tome što je opštepoznato da je Sporazum potpisan, kao što su preko televizije videli milioni građana Srbije. Ali, pošto su insistirali na tome, to će biti ispunjeno – rečeno je Tanjugu u kabinetu šefa srpske diplomatije.

U kabinetu ističu da mnogi drugi predlozi, koji su do sada usvajani na sednicama vlade, nisu imali sve „tehnički neophodne stvari”, pa su opet usvajani u interesu države. „Recimo, ni energetski sporazum sa Ruskom Federacijom nije ispunjen na način kako je to propisano nekim formalnim tehničkim uzusima, pa opet nikom nije palo na pamet da zbog toga postavlja pitanje usvajanja tog dokumenta na sednici vlade, kao što neće postavljati ni na sutrašnjoj sednici”, naveli su u kabinetu Vuka Jeremića.

„Sigurno je da će na sednici vlade biti Sporazum koji je potpisan i da bilo kakvo kočenje usvajanja SSP-a nema nikakve veze s punim opredeljenjem vlade da usvoji takozvani energetski sporazum sa Ruskom Federacijom”, navode u kabinetu ministra spoljnih poslova.

Prema tekstu nepotpisanog Prelaznog sporazuma, u koji je juče „Politika” imala uvid, on stupa na snagu 2. jula, a prema članu 54. može biti automatski suspendovan ako ne budu ispunjeni uslovi (o saradnji sa Hagom).

Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović podsetio je juče da je Vlada Srbije na sednici 6. decembra 2007. godine jednoglasno prihvatila tekst SSP-a, kao i tekst Prelaznog sporazuma. Na istoj sednici, dodao je Mihajlović, vlada je takođe jednoglasno ovlastila Đelića da potpiše oba dokumenta.

I Đelić i predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić juče su odbacili optužbe DSS-a da skrivaju sadržinu Privremenog sporazuma, nazvavši ih „lažima”.

Tadić je novinarima u prostorijama DS-a rekao da su tvrdnje DSS-a „organizovano i otvoreno laganje”.

Đelić je juče naglasio da je Privremeni sporazum „sažetak elemenata trgovinskog dela SSP-a” i dodao da su i u njemu „sadržane i odredbe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti”.

-----------------------------------------------------------

Odbor za sprovođenje prelaznog akta

Prelazni sporazum ima 41 stranu i sastoji se od 59 članova, aneksa i protokola, odnosno četiri naslova o opštim načelima, slobodnom protoku robe, što obuhvata industrijske i poljoprivredne proizvode i ribarstvo, sa drugim odredbama o trgovini i trgovinskim pitanjima i institucionalnim, opštim i završnim odredbama. Kako je navedeno, u odsustvu ranije osnovanih ugovornih struktura, Prelaznim sporazumom se osniva odbor za njegovo sprovođenje. On će se sastajati na odgovarajućem nivou u redovnim vremenskim razmacima i kada to okolnosti zahtevaju i razmatraće sva važna pitanja koja proističu iz Sporazuma i sva druga bilateralna ili međunarodna pitanja od zajedničkog interesa. Odbor za sprovođenje Prelaznog sporazuma će biti formiran od članova Saveta Evropske unije i članova Evropske komisije, s jedne, i članova Vlade Srbije s druge strane. Sporazum predviđa da EU i Srbija, u periodu od najviše šest godina, počevši od stupanja na snagu Sporazuma, postepeno uspostave bilateralnu zonu slobodne trgovine.

-----------------------------------------------------------

Šta piše u Poslovniku o radu Vlade

Teoretski, Koštunica ima mogućnost da izbegne izjašnjavanje o SSP-u otkazivanjem već zakazane „sedeće” sednice i sazivanjem „telefonske” sednice, sa samo jednom tačkom dnevnog reda – energetski sporazum sa Rusijom. Pošto se takve sednice obično zakazuju kada nešto hitno treba da se reši, one ne predviđaju mogućnost izmene i dopune dnevnog reda.

Prema njegovim rečima, Koštunica će sprečiti izjašnjavanje o SSP-u čak iako će to značiti i ponovno odlaganje izjašnjavanja o energetskom sporazumu, jer, kako tvrdi, nijedna tačka dnevnog reda ne može da bude usvojena ako ne bude okončana sednica vlade.

– Reći će (Koštunica) da su članovi DS-a hteli ponovo da obore energetski sporazum, jer Poslovnik nalaže da ukoliko vlada ne završi posao, dakle, sednica bude obustavljena, nijedna tačka ne može biti usvojena – rekao je Đelić.

S obzirom na to da u Poslovniku o radu vlade nismo našli član koji eksplicitno to potvrđuje, a ni u Đelićevom kabinetu nisu mogli da nam kažu na koji se član Poslovnika pozivaju, pokušali smo da dobijemo i tumačenje iz Generalnog sekretarijata vlade, ali bez uspeha.

Pravnik iz vlade, koji je dobro upoznat sa ovom tematikom, međutim, nezvanično kaže da Đelićevo tumačenje nije pravničko. Takvo tumačenje bi značilo, recimo, mogućnost i sledeće situacije: vlada jednoglasno izglasa neku odluku, pa se onda dogodi da se iz nekog razloga većina članova vlade posle 10 minuta predomisli i napusti sednicu da bi time oborili sve što prethodno donesu. To je nemoguće, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, to da li će sednica vlade biti završena, nema nikakav značaj za one odluke koje su donete do prekida, zbog toga što pravno dejstvo odluke nastupa u trenutku kada ona bude izglasana, a ne u trenutku kada sednica bude završena. A kada će stupiti na snagu – to je pitanje objavljivanja u „Službenom glasniku” i više je tehničko pitanje. Pri tome, kako kaže, nema pravne prepreke da se odluke koje su donete pre prekida sednice odmah objave u „Službenom glasniku”. To su nezavisni akti, nisu vezani jedan za drugi ili za ono za ono zbog čega je sednica prekinuta.

Što se tiče samog nastavka sednice, Poslovnik o tome nema odredbu, ali nije nemoguće da predsednik jednostavno zaključi sednicu i da je ne nastavi. Prosto to Poslovnik nije dalje razrađivao. Zato, sve ono što dalje nastupa jeste politika, a ne pravo, ističe ovaj pravnik.

-----------------------------------------------------------

Dva raloga za prekid sednice

Kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova, „zanimljivo je da u samom Zakonu o vladi i u Poslovniku nema nikakvih odredbi koje bi onemogućile, na bilo koji način, usvajanje Predloga o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”. „Znači, u pitanju je jedno nepotrebno, birokratsko kočenje, tehničko kočenje usvajanja jednog dokumenta, koje bi analogno moglo biti primenjeno i na neke druge sporazume, iako nikom pri zdravoj pameti to ne pada na pamet. Niti bi neko na tome insistirao”, rečeno je Tanjugu. Prema članu 57. Poslovnika o radu Vlade, međutim, premijer „može da prekine sednicu, dok se ne usaglase stavovi o nekom pitanju ili dok se ne obezbedi većina članova vlade potrebna za odlučivanje”.

Biljana Baković - Marko R. Petrović

-----------------------------------------------------------

Moguće „tehničke" ispravke prevoda potpisanog dokumenta

Brisel - Privremeni sporazum Srbije i EU biće objavljen u Službenom glasniku EU „u narednih par meseci", a u konačnom prevodu tog dokumenta moguće su „tehničke" ispravke u odnosu na verziju potpisanu 29. aprila u Luksemburgu, rečeno je danas Tanjugu u Direkciji za proširenje pri Evropskoj komisiji u Briselu. „Određene tehničke ispravke u prevodu su moguće u odnosu na potpisani tekst", objasnili su u Direkciji Evropske komisije, bez preciziranja šta to znači.

Za sam prevod Privremenog sporazuma na srpski jezik odgovorna je srpska strana, ali tu verziju proveravaju pravni i lingvistički eksperti Evropske komisije i vraćaju je na doradu.

Konačna verzija dokumenta na engleskom jeziku biće objavljena u Službenom glasniku EU „u narednih par meseci", naveli su u Direkciji.

Privremeni sporazum je inače kraći dokument od SSP i služi za primenu trgovinskih delova sporazuma pre okončanja procesa njegove ratifikacije, koja unutar EU, načelno, može da potraje do dve godine, kažu u Komisiji.

Tanjug

[objavljeno: 09/05/2008]

Nastavak na Politika...

TV Avala: Usvojen predlog za ratifikaciju SSP, bez Koštunice i DSS