Izvor: RTS, 19.Dec.2009, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazum postignut, dogovora nema
Rezultat Samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu neobavezujući sporazum koji predviđa da države same odrede svoje nacionalne ciljeve u vezi sa smanjenjem emisije štetnih gasova, i da se za šest meseci održi novi sastanak o klimi, čiji bi domaćin bila Nemačka.
Samit o klimatskim promenama u Kopenhagenu završen je neobavezujućim sporazumom. Dokument predviđa da države same odrede svoje nacionalne ciljeve u vezi sa smanjenjem emisije štetnih gasova, i da se za šest >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << meseci održi novi sastanak o klimi, čiji bi domaćin bila Nemačka.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun kaže da ishod nije onakav kakav su ljudi očekivali, ali da predstavlja suštinski početak.
Završni dokument juče je teškom mukom usaglasilo 26 zemalja, među kojima su Amerika, Kina, Indija, Brazil, Južnoafrička Republika i vodeće zemlje Evropske Unije.
I taman kada je izgledalo da je dogovor na vidiku, sve je krenulo naopako. Kasno noćas, kada je većina od 120 svetskih lidera napustila Kopenhagen, predstavnici manje razvijenih zemalja, rekli su da su protiv.
"Arhitekte ovog sporazuma misle samo na sebe. Nismo bez razloga sumnjičavi", kaže Lumumba Diaping, lider grupe 77.
Napravljena je pauza, pa je Bela centar bio poluprazan. I oni najuporniji su posustali. Dokument je posle mnogo peripetija i obrta, usvojen.
Sporazum, koji treba da odobre sve zemlje članice, predviđa da se emisija štetnih gasova održi na nivou koji će zaustaviti rast temperature na planeti do dva stepena.
Sporazum nije ispunio očekivanja svih
Za borbu protiv klimatskih promena, grupa najmanje razvijenih zemalja trebalo bi da, tokom naredne decenije, godišnje dobija sto milijardi dolara, ali pod uslovom da naprave planove za modernizaciju industrije.
"Ovaj sporazum svakako da nije ispunio očekivanja svih, ali je suštinski početak. Zadovoljan sam što smo dobili obećanja ključnih svetskih lidera", rekao je Ban Ki Mun,
Amerika, koja je sa Kinom najveći svetski zagađivač, svesna je da je potrebno još mnogo napora da bogate i siromašne zemlje postignu obavezujući dugoročni sporazum.
"Prvi put u istoriji sve vodeće ekonomije dogovorile su se da pruzmu odgovornost u borbi protiv klimatskih promena", rekao je američki predsednik Barak Obama.
Evropska Unija je pristala na sporazum ali nerado, pa većina lidera iz vodećih zemalja traži dodatne akcije.
"To jeste korak napred, ali o;ekivali smo više. Bolje išta nego ništa. Predložila sam da se sastanemo ponovo u junu u Bonu", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.
Dakle, za konkretnije dogovore predstoje novi sasatanci u toku iduće godine. Rezultati su katastrofa, kažu ekološki aktivisti, verni pratioci konferencije u Kopenhagenu. Za njih je dogovor bez sadržaja, nema veze sa naukom i niko ga neće kontrolisati.
Zemlje trećeg sveta nezadovoljne
U dokumentu, nazvanom "Sporazum iz Kopenhagena" piše da bi do 2050-te bogate države trebalo da smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za najmanje 80 odsto, u odnosu na nivo iz 1990-te, dok bi za zemalje u razvoju to trebalo da bude između 15 i 30 odsto.
Utvrđeno je da se emisija štetnih gasova održi na nivou koji će zaustaviti rast temperature na planeti do dva stepena. Ipak, rok za usvajanje zakonski obavezujućeg sporazuma, u najnovijem nacrtu, ponovo se odgađa do daljeg.
Istovremeno, mnoge zemlje Trećeg sveta poručuju da će odbiti klimatski dogovor američkog predsednika i četiri vodeće ekonomije u razvoju.
Rano jutros u danskoj prestonici ponovo su se okupili ekološki aktivisti, nezadovoljni rezultatima samita.
Paskal Hasting, direktor GRINPIS-a u Francuskoj kaže: "Ovo je katastrofa. To je nekoliko koraka unazad u poređenju sa sporazumom iz Kjota. Ovo je dogovor bez ikakvog sadržaja. Ne postoji obaveza da se ova politička nota prevede u pravno obavezujući sporazum, nema dugoročne vizije, niti veze sa naukom. Ovo je samo niz proglasa nacionalnih mera, na dobrovoljnoj bazi, čije izvršavanje niko neće kontrolisati".
