Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Avg.2011, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spora identifikacija žrtava "Oluje"

BEOGRAD, ZAGREB -

Ni 16 godina posle hrvatske vojne akcije Oluja, u kojoj je proterano oko 200.000 Srba, a ubijeno više od 1.600, sve žrtve nisu ekshumirane, ni identifikovane, a na spisku nestalih se vodi više od 2.000 osoba, upozorili su danas predstavnici izbegličkih udruženja u Beogradu.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izrazio je nezadovoljstvo dinamikom kojom hrvatski organi rešavaju sudbine nestalih, a posebno kad je u pitanju identifikacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << posmrtnih ostataka, koja se odvija neobjašnjivo sporo.

On je rekao da je od avgusta prošle godine ekshumirano 113 tela ubijenih Srba, iz tri grobnice u Zapadnoj Slavoniji, a identifikacija samo nekih od njih pomogla je da se protiv nekih osoba u Hrvatskoj pokrenu sudski procesi zbog počinjenih zločina.

Srbija će, dodao je Odalović, insistirati da se ekshumiraju posmrtni ostaci sa svih poznatih lokacija na kojima su sahranjeni ubijeni Srbi, u pojedinačnim i zajedničkim grobnicama, i neće ni jednog trenutka odustati od zahteva za brži postupak identifikacije.

Kako je istakao, Komisija ima podatke za još 390 tela ubijenih Srba u Hrvatskoj, koja se nalaze na poznatim lokacijama, a nisu ekshumirana.

Predsednik Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je ukazao da se trenutno više Srba vraća iz Hrvatske u Srbiju, nego obrnuto i istakao da će podaci iz popisa stanovništva u toj državi, kada budu objavljeni, pokazati alarmantne podatke.

Kako je objasnio Budimir, po popisu iz 2001. godine u Hrvatskoj je bila 201.000 Srba, a sada će taj broj biti dosta manji i Srba će biti oko tri odsto u ukupnom broju stanovnika, "onako kako je Franjo Tuđman projektovao".

Predstavnik zagrebačke Inicijative mladih za ljudska prava Mario Mažić je upozorio da u Hrvatskoj ne postoji medijski interes da se, povodom obeležavanja godišnjice "Oluje", čuje i druga strana priče, ona o žrtvama.

Prema njegovoj oceni, u Hrvatskoj su od 1995. godine sistemski činjeni zločini nad Srbima, koji su zaokruženi akcijom "Oluja" i ubistvima koja su usledila posle nje, kada je napravljeno etničko čišćenje i počinjeni masovni zločini.

"U Hrvatskoj, ni 16 godina posle zločina, ne postoji nijedna pravosnažna presuda za ubistvo u 'Oluji'. Postoji određen broj procesuiranih slučajeva, ali samo za pljačke i paljevine", naglasio je Mažić.

Predsednik Udruženja porodica nestalih i poginulih lica "Suza" Čedomir Marić rekao je da na identifikaciju u Institutu za sudsku medicinu u Zagrebu čeka još 369 ekshumiranih posmrtnih ostataka koji su forenzički obrađeni, a da je do sada identifikovano 600 ubijenih u "Oluji".

Predstavnici izbegličkih udruženja najavili su da će se u četvrtak, na 16. godišnjicu "Oluje", u crkvi Svetog Marka u 11 časova održati parastos, koji bi trebao da služi patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, a državnu delegaciju predvodiće predsednik Srbije Boris Tadić.

Josipović pohvalio operaciju "Oluja"

Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je danas u Zagrebu da je operacija "Oluja" bila legalna, legitimna, brza, efikasna i briljantna vojna akcija, u najvećoj meri u duhu ratnog prava, dodavši da se "zbog jednog malog dela događaja, koji se nisu ni morali ni smeli desiti, često neopravdano dovodi u pitanje smisao cele operacije, što je netačno s vojnog, moralnog, političkog i svakog drugog aspekta".

Povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti, koji se u Hrvatskoj slavi 5. avgusta i 16-godišnjice Oluje, Josipović je primio učesnike akcije, naglasivši da su to "bili dani ponosa i slave koje niko više ne može osporiti ni dovesti u pitanje".

"S ponosom se sećamo vašeg ogromnog doprinosa oslobađanju domovine, vi predstavljate skoro 200.000 učesnika bitke koja će zauvek ostati zlatnim slovima upisana u istoriji našeg naroda", rekao je Josipović okupljenim generalima i oficirima.

"Svi mi u Hrvatskoj duboko i iskreno žalimo za svakom nevinom žrtvom, svakim nepotrebnim zločinom i svakim nepotrebnim razaranjem, rekao je i dodao da je Hrvatska uz svoju pobedu ponosna i na svoju snagu da se suoči i s tim nezaobilaznim delom priče, a isto tako i da kazni one koji su odgovorni.

Naglasio je i potrebu da se Hrvatska usmeri ka potpunoj pravnoj državi, prema najvišim standardima demokratije, privrede i podizanju standarda jer će se "samo tako ispuniti želja svih koji su se borili od Vukovara do Dubrovnika i Hrvatsku zamišljali kao demokratsku i prosperitetnu evropsku zemlju".

General Miljavac: Pobedonosna i slavna bitka

Penzionisani general armije Pavle Miljavac naglasio je da je Oluja bila delo hrvatskih oficira i generala, izvedena po modernim principima i doktrinama ratovanja koja je imala odjek, ne samo u okviru Hrvatske, već je i sprečila pad Bihaćkog džepa, omogućila mirnu reintegraciju istočne Hrvatske i prekinula rat u BiH, jer je omogućila potpisivanje Dejtonskih sporazuma.

I Miljavac je priznao da je u "danima brze pobede, bilo nekih senki koje se nisu trebale desiti i nekih stvari koje su izašle iz kontrole".

"U tako velikoj operaciji teško je kontrolisati svaki detalj i segment u operaciji, ali će Oluja ostati zabeležena kao pobedonosna slavna bitka", rekao je.

General Rahim Ademi rekao je da su optužnica za zločine u Medačkom džepu 1993. koju je protiv njega podigao Haški sud 2001. i proces koji je trajao do 2010. kad je oslobođen za njega je, kako je rekao bili teži nego rat.

"Ako bude Boga i pravde, biće oslobođeni i Ante Gotovina i Mladen Markač", rekao je Ademi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...