Izvor: Southeast European Times, 10.Jul.2012, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spora deonica BiH na regionalnom koridoru
Očekuje se da deonica Suhodol-Tarčin bude završena za 28 meseci.
10/07/2012
Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 10.7.2012.
Entitet Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) potpisao je ugovor vredan 115 miliona evra sa turskom građevinskom kompanijom Džengiz insaat o izgradnji nove deonice planiranog Koridora VC -- autoputa sever-jug.
Ugovor predstavlja mali deo tekuće izgradnje BiH deonice u panevropskom koridoru, koji povezuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Budimpeštu na severu sa hrvatskom lukom Ploče na jugu.
Očekuje se da deonica Suhodol-Tarčin, oko 40 kilometara južno od Sarajeva, bude završena za 28 meseci. Dugački vremenski rok uključuje izgradnju 3,5 kilometara dugog tunela kroz planine i ključnu raskrsnicu. Sredstva su obezbeđena kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj.
Predstavnci Džengiz insata rekli su da su spremni za taj zadatak, ističući da kompanija ima ugovorenih 6 milijardi evra za slične projekte širom sveta, uključujući Kosovo i Albaniju.
Ovo je prvi ugovor koji je Džengiz insaat potpisao sa BiH, nakon što je po ponudi nadmašio šest drugih inostranih kompanija.
Neki Bosanci su, međutim, i dalje skeptični i protive se angažovanju stranih kompanija.
Krajem maja predstavnici oko 60 bosanskih građevinskih preduzeća -- podizvođača radova koje je jedna slovenačka kompanija angažovala za rad na izgradnji obilaznice oko Sarajeva -- blokirali su gradilište, zahtevajući isplatu dvogodišnjeg zaostalog duga.
Glavni izvođač radova, slovenački SCT, nedavno je podneo zahtev za stečaj i njegovi računi su zamrznuti. Kompanija duguje lokalnim podizvođačima više od 7 miliona evra.
Istovremeno, vlada FBiH priprema se da poništi ugovor sa drugom slovenačkom građevinskom kompanijom Primorje, koja je preuzela ugovor sa SCT. Primorje je takođe saopštilo da ide u stečaj. Originalni ugovor sa Primorjem odnosi se na izgradnju tunela Vijenac i iznosi 32 miliona evra.
Ismet Ahmethodžić, izvršni direktor građevinskog preduzeća Centrotrans tranzit, izjavio je za SETimes da lokalne kompanije jedino traže isplatu za poslove koje su već završile i trenutno čekaju da sud odmrzne račune SCT-a, na kojima se, kako se procenjuje, nalazi 30 miliona evra.
„Blokada je bila samo očajnička mera. Mi još radimo na projektu, zato što ne možemo sebi da priuštimo da ga prekinemo. Kada je izgradnja koridora bila definisana, kupili smo dodatne mašine i zaposlili više radnika i opterećeni smo kreditima i isplatama“, rekao je Ahmethodžić.
Projekat koridora u BiH odvija se vrlo sporim tempom. Izgrađeno je samo 55 kilometara od ukupno 340 kilometara autoputa od kada je projekat počeo 1998. godine. Poređenja radi, Hrvatska i Mađarska su skoro završile svoje deonice.
Prema vladinoj studiji izvodljivosti iz 2006. godine, deonica autoputa kroz BiH trebalo bi da bude završena 2014. godine. Međutim, stručnjaci sada predviđaju da će biti potrebna najmanje još jedna decenija.
Osman Lindov, profesor sarajevskog Fakulteta za komunikacije, izjavio je za SETimes da nedostatak transparentnosti i jasnoće u strategiji predstavljaju problem. „Birokratija je glavni uzrok spore izgradnje, s obzirom da vlasti nisu usvojile zakon o izgradnji autoputeva.“
Prema Lindovu, propust BiH da reguliše planiranje, projektnu dokumentaciju i proces eksproprijacije doveo je do situacije u kojoj privatni, individualni vlasnici zemljišta blokiraju izgradnju tražeći nerealnu kompenzaciju.
„Povrh toga, najmanje šest-sedam sumnjivih kompanija ušlo je na bosansko tržište, dok se sličan broj legitimnih kompanija koje su pokazale interesovanje povuklo u toj konfuziji“, rekao je on.
„Umesto da bude veliki poslovni potencijal za bosanska preduzeća i podsticaj za ekonomiju zemlje, izgradnja koridora do sada je dovela do većeg otpuštanja radnika i zatvaranja većeg broja građevinskih preduzeća“, rekao je Ahmethodžić.
Najduža deonica ovog regionalnog koridora vodi preko BiH i puno je isticana njena važnost za razvoj zemlje, jer će podstaći bolje veze sa EU i njenim tržištem. Kada izgradnja konačno bude završena, očekuje se da će koridor privući strane investitore i turiste.
Nastavak na Southeast European Times...
