Izvor: Blic, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spor Vlade i banke
Da li bi centralna banka trebalo da komentariše fiskalnu politiku? Odgovor je pozitivan, jer javna potrošnja utiče neposredno na tržište novca. Da li bi Vlada, to jest oni u Vladi koji su zaduženi za privrednu politiku, trebalo da komentarišu monetarnu politiku centralne banke? Odgovor je negativan, jer je u tome centralna banka nezavisna.
Znači li to da centralna banka nikome ne odgovara? Odgovor je negativan, jer i centralna banka mora da snosi odgovornost za monetarnu politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju sprovodi. Nedoumice oko toga proističu zato što u Srbiji nije sasvim jasno šta se podrazumeva pod samostalnošću Narodne banke.
Nezavisna centralna banka donosi odluku o monetarnoj politici, recimo o tome kolika će biti kamatna stopa koja je pod njenom kontrolom, ali ne i o cilju kojem ta politika služi. Cilj definiše, to jest trebalo bi da definiše, zakon o Narodnoj banci. Ukoliko zakonodavci žele da centralna banka bude odgovorna, to jest žele da imaju kontrolu nad njenim radom, oni bi trebalo da taj cilj definišu što je moguće preciznije. Ne samo tako što će napisati da je zadatak centralne banke da obezbedi stabilnost cena, već i tako što će tačno definisati šta pod tim podrazumevaju.
Da postoji ta preciznost, Vlada i Skupština su mogle da postave pitanje centralnoj banci zašto su troškovi života, godina na godinu, u 2005. porasli za više od 16 odsto, a u 2006. godini gotovo za 12 odsto? Preciznosti nema, Vlada kritikuje sredstva monetarne politike, što jeste zadiranje u nezavisnost centralne banke, a i nema smisla sve dok se centralnoj banci jasno, kvantitativno ne zada kolikoj inflaciji bi trebalo da teži.
