Izvor: Politika, 23.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenikom Ferdinandu prepravljaju istoriju
Srpski istoričari i političari u BiH osuđuju ideju sarajevskih vlasti da se obnovi spomenik austrougarskom prestolonasledniku
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Najave zvaničnog Sarajeva da će u ovom gradu naredne godine, u okviru obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, ponovo biti podignut i spomenik austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu podelile su javnost u BiH i prilično poljuljale kakvo-takvo poverenje u mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zajedničkog života u ovoj zemlji.
Srpski istoričari i političari protive se namerama zvaničnog Sarajeva, kako samoj manifestaciji koja će biti održana pod plaštom „svetskog kulturnog događaja”, tako i podizanju spomenika Ferdinandu, jer u tome vide pokušaj da se tumačenja uzroka izbijanja Prvog svetskog rata podvrgnu novoj definiciji, s ciljem da se za izbijanje tog rata okrive Srbi, a Gavrilo Princip prikaže kao terorista.
Istoričar i diplomata Slobodan Šoja smatra da je ideja apsurdna i morbidna, ali napominje da treba uvek razlikovati ideju o podizanju i zvaničnu odluku o postavljanju spomenika.
„Sada smo u fazi testiranja ideje. Ubeđen sam da do postavljanja neće doći, ali sama ideja koliko je apsurdna toliko je morbidna, jer se okupatoru ne diže spomenik. Bilo koja država koja bi sebi tako nešto dozvolila nije država već podanik”, kaže Šoja za „Politiku”. „Tragično je i to što bi spomenik bio podignut, ne toliko iz ljubavi prema Francu Ferdinandu koliko zbog toga što bi to iritiralo Srbe. A mene ta ideja ne iritira kao Srbina nego kao razumno biće.”
Prema navodima sarajevskih medija, ideja o podizanju spomenika prestolonasledniku Austrougarske monarhije, koju su svi narodi u tadašnjoj Bosni doživljavali kao okupacionu silu, došla je sa sarajevskog Elektrotehničkog fakulteta i Sarajevske škole nauke i tehnologije, čiji je vlasnik Ejup Ganić, član ratnog Predsedništva BiH i jedan od osumnjičenih za ratne zločine izvršene nad pripadnicima bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u maju ratne 1992. godine.
Koliko bi koštao ovaj projekat i ko bi to finansirao, o tome niko ne govori.
Nameru sarajevske vlasti da jednu dobro osmišljenju manifestaciju „upotpuni” i podizanjem spomenika Ferdinandu, i to uz izgovor da to radi „zbog velikog interesovanja stranih turista”, srpska strana ocenjuje političkom i upozorava da će njena eventualna realizacija dovesti do novih konfrontacija na ovom prostoru.
„Apsurd svega toga jeste i to da su najveći otpor okupatorskim austrougarskim trupama pružili bosanski muslimani, današnji Bošnjaci. Međutim, potomci tih istih ljudi danas upravo rade suprotno”, kaže istoričar iz Istočnog Sarajeva Miljan Maksimović. „To je dokaz da iza takve odluke stoji politika, a ne nauka. Austrougarska je bila okupator. To je antisrpski projekat.”
Spomenik nadvojvodi Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji, koji je bio podignut 1916. godine u neposrednoj blizini samog mesta atentata, odnosno na levoj obali Latinske ćuprije, uklonile su vlasti bivše Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odmah nakon završetka Prvog svetskog rata.
Ranka Čabrinović, bratičina Nedeljka Čabrinovića koji je bio član „Mlade Bosne” i jedan od atentatora na Ferdinanda koji je prvi bacio bombu na njegovu pratnju, priseća se priča o hrabrosti svoga strica sa kojima je, kako kaže, rasla. Ona poručuje organizatorima sarajevske manifestacije da je iznenađuje tolika količina mržnje prema Srbima.
„Sve ovo mi se gadi. Kakvi su, ne bi me iznenadilo da i Hitleru podignu spomenik”, rekla je ona u kratkom razgovoru za „Politiku”.
Vesti koje stižu iz susedstva, a koje su prema generalnoj proceni srpske stručne i političe javnosti „okovane” nacionalnom mržnjom ali i međunarodnom manipulacijom, osuđuju i intelektualci iz Istočnog Sarajeva i doživljavaju ih kao „još jedno zabadanje prsta u oči Srbima u BiH”.
„U otporu austrougarskoj okupaciji poginulo je više od hiljadu i po Sarajlija, a Franc Ferdinand bio je visokopozicionirani predstavnik te okupacije”, podseća književnik Željko Pržulj koji čeka na objavljivanje svog romana „Ruka anđela”, u kojem, kako kaže, istorijske činjenice govore šta je bio povod a šta uzrok početku Prvog svetskog rata i ko je heroj, a ko terorista.
On nije zaprepašćen činjenicom što „oni koji se zaklinju u samostalnu i celovitu BiH” veličaju lik okupatora i podižu mu spomenik, jer je uveren da to rade sa jednim ciljem – okupatore prikazati kao heroje, a oslobodioce kao teroriste.
„Ne znam šta bi demokratski svet rekao da u Beču podignu spomenik Napoleonu, ili Staljinu u Budimpešti. Ko se iole razume u istoriju pomislio bi da su Austrijanci i Mađari poludeli”, kaže Pržulj.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 23.10.2013.
