Izvor: Blic, 11.Feb.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik za dragog nastavnika
Od prvog do poslednjeg dana svoje nastavničke karijere, Jovan Polovina (73) je đake učio fizici u Osnovnoj školi „Petar Kočić" u Inđiji i izveo je 42 generacije. Pred odlazak u penziju, pre osam godina, s njim je tada radilo 30 kolega, a svi su ujedno bili i njegovi bivši učenici. Iako sam i bez porodice, uvek jeokružen prijateljima, poznanicima ili bivšim đacima. A za svoju starost, nastavnik Joca Polovina, kako ga svi znaju, nikad nije brinuo.
A i što bi? Kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lekara, apotekara, u supermarketu ili banci, sve bivši đaci, koji uvek priteknu u pomoć, a iz poštovanja i spomenik su mu za života podigli na Najnovijem groblju u Inđiji. Postoji i anegdota o tome kako je prezime opredelilo nastavnika Jocu za prirodnu nauku. Kada je došao na studije, prilikom upoznavanja, profesor se nasmejao njegovom prezimenu, pa je zatražio da to i napiše na tabli, matematički. Na iznenađenje profesora i kolega napisao je razlomak: Joca kroz dva, jednako Polovina. Kasnije su ga svi potpisivali - Joca kroz dva, a tako mu i danas piše na nadgrobnoj ploči za koju niko od bivših učenika ne želi da prizna ko ju je podigao. Uglavnom spomenik je jednog dana osvanuo, a na njemu su uklesane reči: „Đake treba voleti, učiti, poštovati, i voljen ćeš biti. Čini dobro, ne kaj se!"
Đorđe Zorkić kaže da je Jocin „živi kalendar" jer mu je bivši učenik prve generacije kojoj je predavao, a kasnije mu je postao kolega, koji ga je ispratio i u penziju. Dok koračamo prema inđijskom Najnovijem groblju, nastavnika Jocu svi pozdravljaju. Većinom su to bivši učenici.
Baš tako se nedavno i dogodilo u Opštinskom sudu u Inđiji gde je nastavnik Joca porotnik već 12 godina. Optuženi, advokati, svedoci, zapisničar i sudija, svi redom u sudnici su bili nekada Jocini đaci, pa se često dešava da optuženi kažu istinu, jer ih je sramota od bivšeg nastavnika. Pri izlasku iz sudnice srećemo opet bivšeg učenika Jugoslava Radića iz Inđije.
- Nastavnik Joca je ceo radni vek proveo u jednoj školi, imao je pun fond časova i tokom cele karijere bio je jednako omiljen kod svih učenika i kolega, iako je bio strah i trepet. A mnogi su zbog njega kasnije i upisali studije fizike - kaže Jugoslav Radić i dodaje da je zanimljivo da je Polovina predavao i njegovim roditeljima, tetkama, ujacima, pa čak i tašti!
Svako pre podne, Joca Polovina je u sudu, onda ide kući da kuva ručak, a po podne u Streljačkom klubu „Mladost" u 73. godini bez naočara puca i trenira osnovce za takmičenja i školske olimpijade. Nanizali su diploma i pehara da već ponestaje mesta. Iznedrili su i reprezentativca Jugoslavije Dragana Alimpijevića, kao i pionirskog prvaka Milana Bašića. A davne 1965. godine, streljaštvo u Inđiji osnovao je upravo Joca Polovina kada je u školi otvorio sekciju. A nekim učenicima je i kumovao na venčanjima, učio ih da kuvaju i vodio kroz život očinskom rukom. Bez svoje dece, uvek je bio okružen decom. A što se njega tiče, đaci su mogli i dnevnik da ukradu, al’ džabe kad je Joca sve ocene znao napamet. I danas pri susretu s bivšim učenikom uglavnom se seti i ocene.
Polovina, a čovek i po
Kada je Jova počinjao da radi u školi, čuo je kako se učenici međusobno preslišavaju i postavljaju pitanje: „Koliko ima nastavnika u zbornici ako ih u njoj sedi 41 i uđe nastavnik Joca?" Mnogi su davali „pogrešan" odgovor, ali je jedan učenik među njima „pogodio". Odgovor je bio „41 i po", jer nastavnik Joca je Polovina. Ali samo po prezimenu. Po svemu ostalom je, kako svedoče njegovi đaci, čovek i po.
