Izvor: Vesti-online.com, 29.Nov.2014, 04:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik heroju sa granice
Nenad Milkić iz Malog Zvornika objavio je ovih dana roman "Poslednja straža" o poslednjim mesecima života vojnika junske klase izviđačko-diverzantske čete Niškog korpusa, Vladimira Radoičića, koji je 30. septembra 1998. poginuo u rejonu kasarne Košare u napadu albanskih terorista na vozilo Vojske Jugoslavije.
Radoičić je jedan od vojnika kojima je sa šest obuka skraćena na tri meseca i poslati su na Košare u zoni odgovornosti Prištinskog korpusa. Tri dana po dolasku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << upućen je na zadatak na kojem je poginuo sa još četiri vojnika, dok su teže ranjena dva pripadnika Vojske Jugoslavije.
Milkić je kroz priču o ovom mladiću iz Beograda ispričao sudbine mnogih koji su u to vreme služili vojsku i našli se u vrtlogu rata kojeg, inače, te 1998. zvanično nije bilo, a buktao je na granici sa Albanijom. Milkić kaže da se pre nekoliko godina čitajući njegovu pesmu "Poslednja straža" Vladimirova majka Lozanka prepoznala u njoj i ukazala mu poverenje da napiše knjigu o njenom sinu.
- Kada mi je ispričala Vladimirovu sudbinu, shvatio sam da bi se mogao napisati roman. Ona me je podržavala tokom pisanja, a razgovarao sam sa onima koji su bili na granici, prikupljao dokumentaciju, odluke komandi i vojnih starešina i pokazalo se da je priča složenija. Vladimir i njegovi saborci našli su se u zoni drugog, a ne njihovog korpusa, a tog kobnog poslednjeg septembarskog dana na zadatak su poslati mimo utvrđene procedure i mera bezbednosti. Duže od godinu radio sam na knjizi, a novosadski "Prometej" je ovaj naslov uvrstio u štampanje - priča Milikić.
Autor kaže da o dešavanjima na tadašnjoj jugoslovensko-albanskoj granici pre ratnih sukoba 1999. i događajima i sudbinama vojnika na karauli Košare nije dovoljno pisano i pričano. Tu se zemlja branila od albanskih terorista, regularne vojske Albanije, a kasnije i NATO snaga koji su preko vrleti Prokletija hteli da uđu na Kosovo. Na tom terenu su sa albanske na našu stranu prelazili teroristi i krijumčarili oružje, propagandni materijal, lekove, hranu i često napadali naše vojnike.
- Ovom knjigom sam napisao spomen-priču o jednom mladom čoveku i nadam se, zauvek od zaborava sačuvao sećanje na njega i ostale koji su bili na prvoj borbenoj liniji i dali najviše što mogu. Ne zna se mnogo da je taj deo granične linije branilo samo 200 vojnika i da su uspeli da je odbrane, a zašto su na kraju ostali bez municije i morali da se povuku posebno je pitanje. Bitka na Košarama je u ravni sa slavnim bitkama naše istorije. Smatram da joj je mesto u udžbenicima da nova pokolenja uče o tim događajima. Na mestima kao što je karaula Košare, i uopšte tom graničnom području, zemlju su nekoliko meseci branili uglavnom devetnaestogodišnjaci, vojnici na redovnom služenju vojnog roka, koji su pred nadmoćnijim neprijateljem pokazali veliko herojstvo - kaže Milkić.
Karaula Košare bila je mesto stradanja, ratnog pakla iz kojeg se mnogi mladi, golobradi vojnici Vojske Jugoslavije nisu vratili. Mesto na srpsko-albanskoj granici na koje je nemilosrdno nasrtala teroristička OVK, a kasnije ga i divljački bombardovala NATO avijacija, branili su vojnici upućeni na visove Prokletija da zaustave upad u tadašnju Jugoslaviju. Branili su otadžbinu koja im ni petnaestak godina kasnije još uvek nije pravom merom uzvratila za toliku žrtvu, a dali su joj ono najvrednije - svoje živote.
Za "Poslednju stražu" recenziju je napisao poznati novinar Mihailo Medenica. Knjiga će uskoro biti predstavljena u Beogradu, a početkom naredne godine i u Loznici, Kruševcu, Malom Zvorniku i drugim mestima Srbije koja ne sme zaboraviti heroje sa granice.
U rejonu granične karaule Košare 30. septembra 1998. godine život su izgubili mlađi vodnici po ugovoru Miroslav Jocić (1968) iz sela Donja Trnava, opština Prokuplje i Miloš Pavlović (1967) iz Beograda kao i vojnici Vladimir Radoičić (1979) i Ilija Pavlović (1979) iz Beograda, i Miladin Gobeljić (1978) iz Sjenice, a ranjeni su kapetan prve klase Goran Loznica i desetar po ugovoru Goran Simić.
Vladimiru, kao i svim ostalim vojnicima poginulim 1998. i 1999. godine, posthumno je dodeljen Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Nastavak na Vesti-online.com...
