Izvor: Politika, 15.Dec.2013, 12:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik Jevrejima ugušenim u dušegupki
Opština Savski venac pokrenula inicijativu da se u Ulici braće Krsmanović podigne spomenik u znak sećanja na hiljade jevrejskih žena i dece, zatočenika logora Staro sajmište, koje su nacisti 1942. godine usmrtili u kamonu – gasnoj komori. – Obeležje će biti otkriveno 24. aprila, na Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu
U znak sećanja na više od 6.000 jevrejske dece i žena, zatočenika logora Staro sajmište, koje su nacisti 1942. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usmrtili u kamonu – gasnoj komori, opština Savski venac podići će do proleća spomenik u Ulici braće Krsmanović, ispred sadašnje bašte Kulturnog centra „Grad”.
Konkurs za izradu obeležja biće raspisan sredinom januara, a spomenik bi prema rečima Dušana Dinčića, predsednika opštine Savski venac, trebalo da bude postavljen 24. aprila, na Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu.
Iz opštinskog budžeta za ceo projekat biće izdvojena dva miliona dinara, a u toku je formiranje komisije koja će odrediti uslove izrade znamenja i izabrati najbolji rad.
Branimir Gajić, član opštinskog veća, pokazuje gde će biti spomenik
Jedini opštinski uslov je da spomenik bude od trajnog materijala, ističe Branimir Gajić, član opštinskog veća, koji je sa Dinčićem i Jasminom Đokić-Pavkov, pomoćnicom predsednika opštine, pokrenuo ovu ideju. Poželjno bi bilo da to bude trodimenzionalna ploča ili skulptura.
– Zahtevaćemo i da natpis na obeležju bude na hebrejskom, srpskom i engleskom jeziku. Površina na kojoj će spomenik biti postavljen je tri puta dva metra. Na umetnicima je da osmisle kako će izgledati. Za članove stručne komisije već smo odredili vajara Nikolu Pešića i istoričara Milana Koljanina, saradnika Instituta za savremenu istoriju. Dobili smo veliku moralnu podršku od Josefa Levija, ambasadora Izraela, i on će nadgledati projekat, kao i od dr Rubena Fuksa, predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije, koga ćemo pozvati da bude član komisije – objasnio je Gajić.
Kamion ubica marke "zauer"
Predsednik opštine Dušan Dinčić istakao je da je podizanje ovog obeležja nastavak opštinske politike očuvanja istorije i kulture sećanja kroz spomenike. To su ove godine, kako kaže, iskazali pridruživanjem „Politikinoj” akciji postavljanja biste dr Milutina Ivkovića Milutinca, obnovom spomenika vojvodi Putniku, kao i finansiranjem spomenika Isidori Sekulić na Topčiderskoj zvezdi, čija je izrada pri kraju.
Stanica smrti u Savamali
Dvorište između brojeva 2 i 4 u Ulici braće Krsmanović određeno je za postavljanje spomenika jer je od kraja marta do maja 1942. to bila „stanica smrti” za hiljade jevrejskih žena i dece.
Tu, u Savamali, na putu od logora Staro sajmište do masovne grobnice u Jajincima, zaustavljao se kamion marke „Zauer” u čiji je hermetički zatvoreni spremišni deo bilo ugurano pedesetak, a ponekad i dvostruko više logoraša.
Jedan od dvojice esesovaca koji su upravljali kamionom ubicom legao bi ispod vozila i odvod cevi za izduvne gasove spajao sa otvorom na dnu kabine u kojoj su bili zatočenici. Kamion bi se tako pretvarao u pokretnu gasnu komoru.
Vozilo se kretalo centralnim gradskim ulicama, pa drumom ka Nišu do podno Avale, gde je skretao ka Jajincima i već iskopanim masovnim grobnicama.
Tu je čekao i drugi kamion sa zatvorenicima čiji je zadatak bio da pokopaju tela ugušenih. Prema iskazima svedoka prikupljenim posle rata, bilo je osamdesetak takvih rovova masovnih grobnica, a u svakom od njih je, procenjuje se, pokopano po stotinak stradalnika.
U velikoj akciji uklanjanja tragova masovnih zločina u Srbiji koju su nacisti sproveli između decembra 1943. i aprila 1944, tela pokopana u Jajincima su ekshumirana i spaljena, a pepeo je prosut u Savu.
Zločinci nisu nađeni posle rata
Kamion nazvan dušegupka (Gaswagen na nemačkom) nacisti su za masovno ubijanje zatočenih Jevreja prvi put upotrebili u poljskom logoru Helmno. Odluku da se vozilo smrti pošalje u Beograd doneo je , šef Službe bezbednosti Trećeg rajha.
Iz Berlina su kamion dovezla dva esesovca, Gec i Mejer, a oni su i neposredno rukovodili gušenjem. Vozilom su dolazili do ulaza u Staro sajmište, a zatočenici su uveravani da će ih tim kamionom prebaciti u drugi logor, gde su uslovi mnogo bolji.
Svedoci tvrde da su esesovski dželati, dok su čekali da se kamion napuni, voleli da oko sebe okupljaju decu i dele im bombone... Gec i Mejer nisu nađeni posle rata, i njihova zlodela ostala su nekažnjena.
Lekari i bolesnici prve žrtve
Jevrejska bolnica u Beogradu osnovana je u toku leta 1941. godine, jer je Jevrejima bilo zabranjeno da se leče u bilo kojoj gradskoj bolnici.
Sredinom marta 1942, Gestapo donosi odluku o rasformiranju zdravstvene stanice, kao i da se hospitalizovani pacijenti (njih oko 800) usmrte u pokretnoj gasnoj komori. U noći između 18. i 19. marta 1942. Gestapo je pohapsio sve članove porodica lekara i osoblja i zatočio ih u bolnici.
Svi oni su u naredna četiri dana u grupama ukrcavani u dušegupku i ugušeni na putu do Jajinaca. Bila je to prva misija smrti ovog kamiona, u kojem će u narednim mesecima stradati hiljade zatočenika logora Staro sajmište.
Obeležja puta stradanja
Istoričar Milan Koljanin ističe da je sa zadovoljstvom prihvatio članstvo u komisiji koja će biti zadužena za izbor umetničkog rešenja budućeg spomenika.
– Osim samog logora Staro sajmište, postoji još nekoliko tačaka stradanja Jevreja koje bi trebalo obeležiti u Beogradu. Na primer, valjalo bi postaviti spomen-ploču na zgradu Defektološkog fakulteta u Ulici visokog Stevana 2, gde se pre rata nalazilo Jevrejsko žensko društvo, a od 1941. jevrejska bolnica – kaže Koljanin.
Prema njegovim rečima, na isti način treba obeležiti mesto u Ulici Džordža Vašingtona 21. Tamo je bilo sedište specijalne policije u koje su po naređenju okupacionih vlasti od decembra 1941. Jevreji morali da dođu i predaju ključeve svojih stanova i kuća.
– Kod Topovskih šupa postoji obeležje, ali bi to mesto trebalo označiti na dostojniji način, a zdanja sačuvati, a ne kako je planirano pretvoriti u tržni centar – ističe Milan Koljanin, koji je i član Akademske radne grupe u Međunarodnoj asocijaciji za istraživanje holokausta. Objavio je tri monografije: Nemački logor na Beogradskom sajmištu 1941–1944, Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941, i Pravednici među narodima – Srbija (koautorstvo sa Milanom Fogelom i Milanom Ristovićem).
D. Jokić-Stamenković
objavljeno: 15/12/2013
