Izvor: RTS, 14.Avg.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenici neuspele politike
Bilo da im je cilj da odvrate, zadrže ili razdvoje ljude zidovi su uvek spomenici neuspele politike i nastojanja da se zadrži status kvo, piše nemački "Špigl". Nažalost, barijere poput njih, nije lako srušiti, ponekad je za to potrebna revolucija.
Berlinski zid, napravljen pre pet decenija, ne stoji više, ali mnoge moderne barijere i dalje mogu da se nađu širom sveta. Neke su namenjene da odvrate ljude, neke da ih zadrže, dok su neke jednostavno namenjene da ih drže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << razdvojene, piše nemački list "Špigl".
U teoriji nijedan zid ne bi trebalo da bude nemoguće preskočiti. "Pokažite mi 15 metara visok zid i ja ću vam pokazati 16 metara visoke merdevine", rekla je pre nekoliko godina američka ministarka državne bezbednosti Dženet Napolitano komentarišući masivan i visoko obezbeđen granični zid između SAD i Meksika.
Moderni zidovi u severnoj Africi, Meksiku, Severnoj Irskoj, Koreji i na Bliskom Istoku viši su i obezbeđeniji nego ikada.
Višeslojni, šest metar visok, sa bodljikavom žicom, opremljen sa infracrvenim kamerama i detektorima pokreta stoji na ulazima Seute i Melile, autonomnih španskih gradova u severnoj Africi. Ovi visoko tehnološki bedemi osmišljeni su da zaustave ljude da ilegalno ulaze iz Maroka u Evropu.
Slično opremljeni zidovi mogu se naći na utvrđenoj granici između SAD i Meksika. Na drugoj strani, u Severnoj Irskoj stoji "Poslednji zid Evrope", koji deli cele distrikte kako bi, navodno, bili sprečeni sukobi između radikalnih katolika i protestanata.
Podsetnici sukoba koji još traju
Drugi slični objekti, poput izraelskog u Svetoj zemlji ili onog što odvaja Južnu i Severnu Koreju, stalni su podsetnici sukoba koji još uvek traju.
Međutim, svi ovi zidovi imaju jednu zajedničku stvar - svi imaju dve strane. Dok se vlast nada da zadrži ilegalne imigrante, izbeglice, švercere drogom i trgovce robljem, za mnoge visoka i bodljikava prepreka predstavlja, opasnu a često i smrtonosnu, kapiju ka novom životu.
Ono što Izrael vidi kao "antiterorističku ogradu" je, iz Palestinskog pogleda, samo još jedan pokušaj otimanja teritorije.
Svaka od ovih barijera predstavlja spomenik propale i neuspele politike. Kada strane u konfliktu ne mogu da sklope mir za pregovaračkim stolom, one jednostavno podignu zid. Kada priliv izbeglica izmakne kontroli i imigracija prevaziđe predviđene parametre koje država propagira, vlast gradi zid.
U stvari ovaj tip odbrane je pokušaj da se zadrži status kvo i šalje poruku da stvari i situacija moraju da ostanu kakvi su bili bez obzira na cenu.
Na kraju krajeva, pad Berlinskog zida 1989. godine pokazao je koliko dugo takve fortifikacije mogu zacementirati podelu. Potrebna je revolucija da bi se oni srušili.
