Izvor: RTS, 17.Jan.2018, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenici između politike i istorije
Od kraja Prvog svetskog rata prošlo je 100 godina, a u Srbiji se ponovo traži mesto za spomenike onima koji su u to vreme bili na čelu države i vojske – Aleksandru Prvom i Petru Prvom Karađorđeviću. Istoriju sećanja, osim što je često opterećivala, politika je i oblikovala.
Bez ulice i spomenika, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević dočekao je tek bistu u Beogradu. Do 1941. podignuto mu je oko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 60 spomenika širom Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata i kasnije, spomenici su uklanjani.
U Francuskoj, međutim, za njega ima mesta. Kao što ima i za ulicu maršala Petena, heroja u Prvom ratu, kolaboracioniste u Drugom, izdajnika i osuđenika na doživotnu kaznu.
"Postoji još jedna zabuna po kom kralju Aleksandru je imenovan veliki bulevar u gradu. Posle 2000. kad sam ja bio u toj komisiji je podignuta kabinet-bista blizu Studentskog doma i time otklonjena zabluda. Bulevar Kralja Aleksandra je Bulevar Kralja Aleksandra Obrenovića", rekao je Mileta Prodanović, nekadašnji predsednik Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica.
Tokom istorije – ideologije su se nadmetale da nametnu svoje vrednosti i ulogu u izgradnji zemlje: Karađorđevići i Obrenovići, onda je komunizam u centar pažnje postavio Tita.
"To je neobičan osećaj moći kada uzmete gumicu u ruke i krenete da brišete istoriju, to je ono što je strašno, nedopustivo i u čemu smo bili uspešni", kaže istoričar Dejan Ristić.
"Ja sam se uvek šalio da smo mi u sendviču radikalnih levičara i radikalnih desničara", ističe Prodanović.
Nekada su u komisiji za nazive trgova i ulica bili ljudi iz struke, poslednjih godina to su političari. Tako je neretko lokalna politika oblikovala politiku sećanja.
Iako je podigao veliki broj crkava i manastira, spomenik Stefanu Nemanji nedavno je tek stigao do ideje. Za istoričare mnogo je otvorenih pitanja.
"Gde podižemo spomenik Stefanu Nemanji? Da li samo njemu ili i kasnijim vladarima. Da li pravimo panteon kao u Budimpešti ili selektivno postupamo. Stefan Prvovenčani za čije vladavine je Srbija postala kraljevina i međunarodno priznata u srednjevekovnim okvirima u Beogradu ima samo deo auto-puta", navodi istoričar Ristić.
Jugoslavija i Srbija suočile su se i sa detitoizacijom imena ulica i gradova krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Tako je njegov spomenik izmešten sa Trga partizana u Užicu. A nedavno je proteran sa Trga u Zagrebu.
