Izvor: RTS, 27.Mar.2012, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomen-ploča Anici Savić-Rebac
Književnici i helenisti Anici Savić-Rebac otkrivena spomen-ploča na zgradi u Carigradskoj 8 u Beogradu gde je živela nekoliko godina.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otkrio je spomen-ploču pesnikinji i helenisti Anici Savić-Rebac (1892–1953) na zgradi u Ulici Carigradskoj 8 u kojoj je živela od 1947. do 1953. godine.
O životu i delu pesnikinje, pored ministra Markovića govorili su i Ljiljana Vuletić, autorka monografije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Život Anice Savić-Rebac i helenista i profesor dr Miroslav Vukelić, a prisutnima se obratila i predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević, dok je stihove pesama čitala glumica Biljana Đurović.
Marković je rekao da je Anica Savić-Rebac bila "simbol ovog podneblja, da je imala mnogo dara od Boga i sjajno okruženje u detinjstvu".
"Njeno upoznavanje sa klasičnom filologijom u Beču prekinuo je rat i naterao ju je da se vrati i videćemo je u sasvim drugom okruženju posle Prvog svetskog rata, a to je okruženje ljudi za koje smo zaboravili da su bili njeni savremenici, a mnogima od njih smo, takođe, otkrivali i spomen-ploče", rekao je Marković.
Ti ljudi stvarali su jednu drugu vrstu sećanja u istoriji, ali mi "tu opet ne vidimo Anicu Savić-Rebac, jer je tada nastajao jedan jugoslovenski polet, ali on je išao prema zapadu, a ona je išla prema jugu", ocenio je ministar.
Marković je pozvao predsednicu opštine Stari grad Mirjanu Božidarević da zajedno otkriju spomen-ploču rekavši: "Hajde da otkrijemo tu zvezdu da je još malo spasemo od zaborava".
Autorka monografije Ljiljana Vuletić rekla je da je Anica Savić-Rebac bila istaknuti klasični filolog, pesnikinja, kritičar, prevodilac i poznata profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu na kome je predavala Rimsku književnost i Latinski jezik, podsetivši da je ona 1929. godine objavila svoju zbirku poezije Večeri na moru.
"U to vreme razrešava svoju životnu dilemu, kolebanje između poezije i nauke i opredeljuje se za nauku, za klasičnu filologiju, za proučavanje ideja", istakla je Vuletićeva.
Ona je objasnila da je u svojoj struci, klasičnoj filologiji, bila evropski autoritet. Održavala je aktivne stvaralačke odnosne sa najznačajnijim evropskim naučnicima, filozofima, piscima, rekla je ona dodavši da o tome svedoči njena prepiska sa Ludvigom Radermaherom, Tomasom Manom, Hansom Lajzegangom.
"Celokupnim svojim delom Anica Savić-Rebac bila je spona između antike i savremenog doba, između srpske i balkanske kulture i tradicije i evropske kulture i tradicije", zaključila je Vuletićeva.
Život pod srećnom zvezdom
Miroslav Vukelić istakao je da se, kada pomisli na profesorku Anicu Savić-Rebac, u njemu javi splet osećanja od radoznalosti do jeze i divljenja.
On je rekao da je ona živela nepodeljeni život i da se za nju može reći da je živela "pod srećnom zvezdom".
Vukelić je rekao da joj je otac bio sekretar Matice srpske i da su se u književnom salonu njenih roditelja okupljali poznati pesnici kao što su Zmaj i Laza Kostić i da im je ona čitala svoje prve prevode i poeziju.
On je ocenio da je njen pesnički razvoj i, ako ga je bilo, bio čisto formalan i da se ona posle smrti Laze Kostića, koji je imao veliki uticaj na nju, okrenula izučavanju helenskog sveta onako kako ga je kod Laze Kostića i engleskih i nemačkih pesnika usvojila.
Ministarstvo kulture je u Godini knjige i jezika (23. april 2010–23. april 2011), u saradnji sa Večernjim novostima i lokalnim samoupravama, započelo akciju obeležavanja objekata u kojima su rođeni, boravili ili delovali znameniti pisci, a ovo je 20. spomen-ploča koja je postavljena.
