Izvor: Blic, 15.Feb.2010, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spolja gladac, unutra prevara
Domovi za stare omogućuju starijim osobama da poslednje godine života provedu u udobnosti i društvu vršnjaka, bez briga, a sa puno brižnosti medicinskih radnika. Ova ili slična rečenica može se pronaći u gotovo svakoj reklamnoj ponudi beogradskih domova za negu starijih lica. Dok akreditovani domovi ispunjavaju reklamna obećanja, u Beogradu postoji oko stotinu neregistrovanih domova čija su obećanja često, najblaže rečeno, sumnjiva.
- Tokom nekoliko poslednjih meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2009. godine, Ministarstvo rada i socijalne politike izdalo je 25 zabrana za rad ilegalnim domovima za stare na teritoriji Beograda – kaže Suzana Paunović, šefica Odseka za inspekcijski nadzor ovog ministarstva.
Da bi potencijalni dom dobio akreditaciju, potrebno je da ispuni veoma dug spisak uslova i priloži obimnu dokumentaciju kojom će garantovati da njegovi korisnici zaista mogu da računaju na bezbrižne dane starosti.
- Potrebno je podneti dokaze o kvalitetu prostora, opreme, stručne ospobljenosti radnika, ishrane, mogućnosti održavanja lične higijene, garderobe, zdravstvenih usluga i eventualnih usluga u slučaju smrti. Takođe, treba priložiti građevinski projekt, dozvolu za gradnju, dokaz o vlasništvu nad zemljištem ili dugoročnom zakupu" – nabraja Suzana Paunović.
U neakreditovanom domu svaka od ovih stavki može da bude sumnjiva. Čitateljka „Blica" koja je imala priliku da vidi nekoliko neregistrovanih domova kaže da je najčešći problem neodgovarajuće osoblje.
- Retki su neregistrovani domovi u kojima zaista rade školovani negovatelji. U jednom domu koji sam obišla tražeći smeštaj za majku, glavna sestra nije uopšte završila medicinsku školu – tvrdi čitateljka „Blica".
Budući da nisu registrovani, ovakve domove ne može da kontroliše ni Sanitarna inspekcija, pa higijenske uslove nije moguće proveriti. Veliki broj neakreditovanih domova, takođe, nalazi se u zgradama koje nisu predviđene za smeštaj teže pokretnih osoba ili nema odgovarajuću opremu.
- Ilegalni domovi za stare mahom ne ispunjavaju ni osnovne uslove predviđene našim pravilnikom. Ne zadovoljavaju i ne štite korisnike niti u pogledu stanovanja, niti kad je reč o ishrani i nezi, niti kada govorimo o zdravstvenoj zaštiti i organizaciji njihovog slobodnog vremena – kaže Suzana Paunović.
Za ovakve zloupotrebe i neodgovoran rad nadležni su inspektori socijalne zaštite. Oni su, međutim, malobrojni.
- Inspektori mogu da narede zabranu rada domovima koji nemaju dozvolu Ministarstva. Međutim, domove za stare u celoj Srbiji kontroliše ukupno pet inspektora – označava jedan od problema efikasne kontrole Suzana Paunović.
Uzimajući u obzir da na teritoriji Beograda postoji 29 akreditovanih domova, a verovatno više od stotinu „divljih", njihovim budućim korisnicima savetuje se da „otvore četvore oči" kada biraju u kom će od njih provoditi vreme.
- Građanima preporučujemo da pre odluke makar pogledaju na veb-sajtu Ministarstva spisak domova koji imaju dozvolu za rad, a mogu se informisati i u Ministarstvu i Centru za socijalni rad opštine u kojoj žive – savetuje Suzana Paunović.
„Gazdi" zabranili pristup
Najnovija nevolja u nelegalnim domovima desila se početkom februara u Stacionaru za brigu i negu starih „Viva orhideja" u Mirijevu. Zbog neplaćenih računa, vlasniku ovog doma zabranjen je pristup objektu u kom se stacionar nalazi. Šesnaest korisnika ovog doma nije pretrpelo nikakve posledice, ali neprijatnost koja im se dogodila sigurno nije bila predviđena primamljivom ponudom Stacionara.
