Izvor: Southeast European Times, 13.Okt.2009, 22:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spisateljica rođena u Rumuniji dobila Nobelovu nagradu za književnost

Spisateljicino delo o njenom životu pod Čaušeskuovim komunističkim režimom izabrano je za prestižnu nagradu.

13/10/2009

Pol Kikoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 13/10/09

Rumuni su bili uzbuđeni kada je Nobelov komitet u petak (28. oktobar) saopštio da je nemačka spisateljica rođena u Rumuniji -- Herta Miler -- izabrana je za dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost.

Miler se istakla po svom delu u kojem opisuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << život u Rumuniji tokom komunističkog režima Nikolaja Čaušeskua. Kraljevska švedska akademija nauka opisala ju je kao pisca "koji sa usredsređenošću poezije i iskrenošću proze opisuje prizore vezane za one lišene svoje imovine".

"Toliko sam iznenađena da još uvek ne mogu da poverujem", rekla je Miler.

Dan nakon što je Nobelov komitet to saopštio, Milerova je umanjila značaj bilo kakve veze između nagrade i 20-godišnjeg perioda od pada Berlinskog zida.

"Ne mislim da nagrada ima neke veze sa tim, ali ono što sam napisala ima veze sa komunističkim režimom. … U mojim mislima komunizam još uvek nije gotov", rekla je Miler.

U intervjuu pred Nobelovim komitetom, Miler je objasnila da i dalje piše o Rumuniji zato što se "književnost rađa tamo gde postoji najveći stepen emotivnog naboja. Provela sam više od 30 godina svog života pod diktaturom, to su bile prepreke na koje sam naišla i nisam ja tražila te teme, one su našle mene".

Miler je poznatija u Nemačkoj nego u svojoj rodnoj Rumuniji. Međutim, ubrzo nakon saopštenja Nobelovog komiteta, rumunski mediji pohitali su u selo Milerove Nikidorf, u blzini Temišvara, kako bi saznali više o njoj.

Rođena 1953, Milerova se priseća da je njeno selo u potpunosti bilo naseljeno Nemcima; rumunski je naučila tek kao tinejdžerka. Njenu majku su komunističke vlasti deportovale u radni logor u Ukrajini. Milerova je vrlo emotivno opisala egzil rumunskih Nemaca u sovjetske radne logore u svojoj knjizi "Atemšaukel" koja je objavljena ranije ove godine.

Ona se na univerzitetu pridružila krugu pisaca na nemačkom jeziku koji su tražili slobodu govora -- što je bio ideal u suprotnosti sa doktrinom rumunskog komunističkog režima. Nakon što je diplomirala, Miler je radila kao prevodilac u jednom industrijskom preduzeću, ali je otpuštena 1979. kada je odbila da postane doušnik tajne policije Sekuritatee. Posle toga Miler je bila konstantno uznemiravana od strane režima.

Njena prva knjiga "Niderungen" (Nadirs, 1982) bila je podvrgnuta komunističkoj cenzuri. "Stalno kritike, tako deskruktivne kritike da se zapitate kakva je korist od tih tekstova", piše u izveštaju jednog od agenata Sekuritatee.

Miler je otišla iz Rumunije 1987, kada je Čaušeskuov režim sprečio objavljivanje njenih knjiga. Od kada se nastanila na Zapadu, osvojila je važne nacionalne i međunarodne književne nagrade, uključujući Rikarda Husa (1987), Klajsta (1994) i Jozefa Brajtbaha (2003), Nagradu Aristejon (1995) i međunarodnu književnu nagradu Dablina IMPAC (1998).

Milerovu je Nemačka tri puta kandidovala za Nobelovu nagradu od 1999. godine. "Okrutni tango", "Pasoš" i "Postavljenje" neke su od njenih najpoznatijih knjiga.

Ovo je treća Nobelova nagrada koju je dobila osoba rođena u Rumuniji. George Emil Palade dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1974, a Eli Vizel za mir 1986. godine.

Nastavak na Southeast European Times...