Izvor: Blic, 23.Nov.2009, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špirić osporio Inckov izveštaj u Savetu bezednosti UN
Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić osporio je danas pred Savetom bezbednosti UN izveštaj visokog predstavnika u BiH Valentina Incka o stanju u zemlji, kao pesimističan dokument koji ne nudi rešenja, već isključivo traži krivca za loše stanje u BiH.
Osporavajući Inckov Izveštaj, Špirić je u obraćanju SB UN rekao da u njemu nije mogao da vidi ni jednu pozitivnu ocenu o Republici Srpskoj, iako je ona funkcionalniji i efikasniji deo BiH. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
"Isuviše je mnogo nelogičnosti i eksperimentisanja kada je BiH u pitanju, kao i dilema i izazova na koje svi zajedno moramo dati adekvatan odgovor. Jer ukoliko su stvari toliko loše kao što je objašnjeno u izveštaju visokog predstavnika, opravdano je zapitati se šta smo svi zajedno radili u proteklom periodu", rekao je Špirić i istakao da međunarodna zajednica nije puki posmatrač nego aktivni učesnik u svim procesima u BiH.
U govoru u UN dostavljenom medijima u BiH, Špirić je rekao da ne želi da ulazi u polemiku sa Inckom, ali da smatra da njegov izveštaj ne ostavlja puno prostora za optimizam.
"Plašim se da su i međunarodni predstavnici u BiH upali u istu zamku u kojoj se jedan dio lidera nalaze već godinama, a to je traženje krivca a ne rešenja", rekao je Špirić, dodajući da u BiH nema ni apsolutno krivih ni isključivo nevinih.
Špirić kaže da bi za veštog analitičara Inckov izveštaj o BiH mogao mnogo više reći o Kancelariji visokog predstavnika (OHR) i odnosima unutar OHR-a nego o stanju u BiH.
"Ukoliko izveštaj Visokog predstavnika predstavlja realno stanje stvari na terenu, ja moram otvoreno postaviti pitanje kako je onda BiH uspela dobiti mesto nestalne članice Saveta bezbednosti" UN, rekao je Špirić .
Dalje se postavlja pitanje, dodao je Špirić, kako je moguće da su skoro sve zemlje članice Evropske unije podržale kandidaturu BiH za mesto nestalne članice Saveta bezbednosti, a nema spremnosti da se podrži čak ni aplikacija BiH za članstvo u Evropskoj uniji.
Govoreći o promenama Ustava BiH, Špirić je rekao da se pitanje ustavne reforme ni na koji način ne bi trebalo povezivati sa pitanjem transformacije OHR u kancelariju evropskog predstavnika (EUSR).
"Nije poznato da je reforma Ustava uslov za zatvaranje OHR, ali zatvaranje OHR-a jeste uslov za novu fazu odnosa BiH i Evropske unije. Tako nam se za sada poručuje iz Brisela, sa čime se ja apsolutno slažem", rekao je Špirić i naveo da ne negira potrebu ustavne reforme i mišljenja je da se jedino metodom korak po korak može ostvariti željeni cilj.
Naglasio je da ustavna reforma mora biti plod unutrašnjeg razgovora i kompromisa zasnovanog na Dejtonskom mirovnom sporazuma, a nikako rešenje nametnuto sa strane.
"Sasvim je jasno da su nametnuta rešenja dugoročno neodrživa i da stvaraju potencijalnu nestabilnost. Smatram da statut grada Mostara najbolje ilustruje tu tvrdnju", kazao je Špirić.
On je ocenio da je BiH na prekretnici i za dalje pozitivne korake i napredak potrebno je mnogo manje površnosti i mnogo više iskrenosti kako domaćih aktera tako i međunarodne zajednice.
