Izvor: Blic, 14.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijuniranje zbog provizije
Špijuniranje zbog provizije
Nakon izbijanja afere s iznajmljivanjem špijunskog satelita, Prvoslav Davinić pozvao je telefonom ambasadorku Izraela u Beogradu, koja se u tom trenutku nalazila u pratnji predsednika Srbije Borisa Tadića u zvaničnoj poseti Izraelu, i zamolio je da obavesti predstavnike izraelske kompanije 'Imidžeset internešenel' o tome da potpisani ugovor iz juna ove godine nije mogao da prođe potrebnu proceduru internog odobravanja, te da pravno ne proizvodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo kakvo dejstvo.
Ovako je sam Davinić u pismu upućenom 10. novembra brojnim zvaničnicima pokušao da objasni zašto ugovor vredan 45 miliona evra, a koji je on kao ministar odbrane potpisao 4. juna u Parizu, nije obavezujući. Nejasno je, međutim, kakve veze sa čitavim poslom ima ambasadorka i zašto Davinić nije direktno kontaktirao sa firmom sa kojom je i potpisao ugovor. Takođe, ostaje pitanje šta je Davinić čekao, zašto o svemu ranije nije obavestio i izraelsku stranu, nego tek kada je izbila afera.
Davinić je u pismu koje je poslao Svetozaru Maroviću, Zoranu Stankoviću, Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici, Miroljubu Labusu i Mlađanu Dinkiću objasnio da ga je pomoćnik ministra odbrane Pavle Janković telefonom obavestio 8. novembra da su sa njim kontaktirali saradnici predsednika Tadića i predočili mu činjenicu da izraelska kompanija traži da dođe do realizacije potpisanog ugovora o nabavci satelita. Izraelci su od Tadića tražili i uplatu prve rate od 4,625 miliona evra za izgradnju zemaljske stanice za upravljanje satelitom. Davinić u svom pismu ističe da je ovu informaciju preneo novom ministru odbrane Zoranu Stankoviću.
Davinić se pravda da zbog nedostatka sredstava i nemogućnosti da se i iz drugog pokušaja proda zgrada Vojnotehničkog instituta nije ni pokretao proceduru na nivou državne zajednice ili vlada Srbije i Crne Gore da se ugovor odobri. On, ipak, tvrdi da su potpisivanju ugovora prethodile odluke VSO i Saveta ministara, koje su bile dovoljne za pravosnažno zaključivanje ugovora.
Naime, Davinić tvrdi da je VSO prihvatio njegov izveštaj o zakupu satelita na sednici održanoj 8. marta 2005. godine i istovremeno ovlastio ministra da preduzme sve potrebne konkretne korake. On dalje navodi da je i Savet ministara usvojio informaciju o potrebi uključivanja SCG u sistem satelitske kontrole 12. aprila 2005.
'U skladu sa ovakvim ovlašćenjima i zaključcima, 4. juna 2005. godine održan je u Parizu sastanak sa predstavnicima kompanije ‘Imidžeset’, kada je potpisan konačni tekst ugovora o nabavci satelita. Objasnio sam da moj potpis ne može da proizvede obavezujuće pravno dejstvo, što su predstavnici ove kompanije prihvatili', piše Davinić.
- Neozbiljni su argumenti ministra da je potpisao kao ovlašćeno lice, ali da je objasnio stranim partnerima da njegov potpis nema pravno dejstvo - kaže za 'Blic' advokat Milenko Radić iz Fonda za razvoj demokratije. On ocenjuje da je Davinić verovatno pretpostavljao da niko neće da kontroliše taj ugovor, jer će se finansirati iz vanbudžetskih sredstava, odnosno od prodaje vojne imovine.
- Ako ugovor vredan 45 miliona evra budžetska inspekcija nije našla u dokumentaciji Ministarstva odbrane, onda ko zna koliko još takvih ugovora ima. Kod posla sa firmom Mileta Dragića ugovor je stopiran pre stupanja na snagu, ali ovde izgleda nije tako, jer Izraelci potražuju novac. Pretpostavljam da su u ovom poslu neka lica uzela ogromnu proviziju. Zato verujem da je ovo daleko veća i ozbiljnija afera od one s Dragićem - tvrdi Radić.
On ističe da čak iako Davinić nije imao valjano ovlašćenje da potpiše taj ugovor, to drugu stranu ne interesuje.
- Oni nisu dužni da znaju da li je ovlašćeni ministar pre potpisivanja imao saglasnost ministra finansija, načelnika Generalštaba ili radničkog saveta. Zato će tu biti mnogo problema -smatra Radić.
Katarina Preradović
