Izvor: Blic, 22.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Špijuni' sa dozvolom
'Špijuni' sa dozvolom
Sportski obučeni obilaze predeo iznad isposnice Svetog Save nadomak manastira Studenica. Stranci su, govore francuski. Za sebe kažu da su turisti, a lokalni meštani da su - okupatori. I često svraćaju u kraj. A šta traže? Ratka Mladića...
Ovo je samo jedan detalj iz potrage tima istražitelja Tribunala za haškim beguncima na prostoru Srbije i Crne Gore. Oni nisu među onima koji za informaciju o beguncima dobijaju pet miliona dolara. Njima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je to redovan posao. O njima je javno progovorila i Karla del Ponte, nakon što su njeni ljudi stacionirani nadomak kuće najnovijeg potencijalnog haškog putnika Gorana Hadžića posmatrali kako ovaj beži sa torbom u rukama.
- To nisu nikakvi specijalci. Oni su funkcioneri UN, uostalom, kao i ja. Preciznije, funkcioneri Haškog tribunala zaposleni u tužilaštvu. Oni su obični ljudi koji sakupljaju informacije koje su tužilaštvu neophodne za procese. Ne dolaze u Srbiju padobranom već ulaze regularno sa svojim pasošem. Imamo ih koliko nam je potrebno i kada nam je potrebno. Prikupljaju informacije i nalaze se na licu mesta prilikom predaja optužnice. Njihova osnovna delatnost jeste monitoring - kaže za 'Blic' portparol Haškog tužilaštva Florans Artman.
Posmatrači, kako se sudeći po izjavi Artman najopštije mogu opisati stranci uključeni u proces privođenja haškoj pravdi, sasvim su regularno na teritoriji SCG. Po rečima portparola haškog tužilaštva, to im omogućava 'član 39 iz Pravilnika Tribunala, a koji predviđa sakupljanje informacija na licu mesta' i 'član 9 Zakona Srbije i Crne Gore koji je potpisao sadašnji premijer Vojislav Koštunica u vreme kada je bio predsednik savezne države'.
- To je redovan deo našeg posla u Tužilaštvu. Posao tužilaštva je da sakuplja razne informacije o svim osumnjičenima. Nema tu nikakve misterije. To radi i vaša policija. Svako u okviru svojih nadležnosti. Međutim, naši ljudi mogu biti na licu mesta ali nemaju nadležnost da hapse. To je posao vaše policije - ističe Artman.
Opisujući poslednji događaj u vezi sa Hadžićem, ona kaže da je čovek iz Haškog tužilaštva koji je locirao bivšeg predsednika RSK bio na licu mesta dok je ovaj bežao:
- Imali smo sličan slučaj. Bio je vikend, 20-21. mart ove godine. Ne mogu da otkrijem identitet, ali to je slučaj jednog osumnjičenog za Srebrenicu. Naš istražitelj je bio je ispred kuće. Pozvao je policiju da ga uhapsi... To je bila optužnica koja je već u proceduri, a ne nova kao kod Hadžića. Policija nije došla, nego je njemu javljeno da se skloni. Poučeni tim iskustvom shvatili smo da moramo biti mnogo oprezniji i lukaviji.
Naša sagovornica opisujući način na koji rade istražitelji ili posmatrači Haškog tribunala kaže da je svrha tih informacija zapravo pomoć, olakšavanje posla domaćoj policiji koja treba da hapsi.
Međutim, u praksi, prema saznanjima 'Blica', istražitelji Haškog tribunala dolaze u poluilegali i, po prirodi posla, nije im dopušten kontakt s javnošću. U pitanju su uglavnom pravnici i tek poneki policijski narednik iz Azije. Interesuju ih biblioteke i novinske arhive nekih ovdašnjih nevladinih organizacija, ali najviše od svega kada će moći da dobiju dokumente koje poseduje država.
Haški istražitelji su u periodu kada saradnja SRJ i Tribunala nije postojala našli način da deluju u Srbiji. Uspostavili su kontakt sa prvim nevladinim organizacijama, a tokom tog perioda i sami su stupili u kontakt sa jugoslovenskim državljanima, potencijalnim svedocima ratnih zločina. Ostavljaju vizitkarte sa posebnim telefonom za 'svjedoke/svedoke'.
Formirane su i organizacije koje su se specijalizovale isključivo za istraživanje ratnih zločina na terenu. To su krajiški 'Veritas' i beogradski Fond za humanitarno pravo, koji sa Haškim sudom imaju neku vrstu radne saradnje.
Advokat sa ogromnim haškim iskustvom Toma Fila kaže da ne može da precizira koliko Hag ima svojih ljudi na našem terenu:
- Svakako ih ima više desetina i motaju se po zemlji. Idu bez ikakve pratnje. Oni su stranci. Prikupljaju razne vrste informacija koje se posle nađu u izveštajima tužilaštva. Dolaze kod ljudi na vrata, zvone, učestvuju u proceni imovine haških optuženika... - kaže Fila.
Domaći političari kažu da ništa ne znaju o 'timovima tragača' Karle del Ponte, kako ih je sama nazvala, ne precizirajući šta bi to trebalo da znači - istražitelji, agenti, uhode, špijuni... Po običaju, svi redom upućuju na Rasima Ljajića.
Sam Ljajić kaže da će na današnjoj sednici Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom zatražiti informacije o podacima od nadležnih organa povodom izjava Del Ponteove.
Ekipa 'Blica'
