Izvor: B92, 20.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specifičan vid borbe za opstanak
B92: Dobro veče. U Beču je u petak održana druga runda pregovora o decentralizaciji Kosova. Teme razgovora bile su i finansiranje opština sa većinskim srpskim stanovništvom, njihovo međusobno povezivanje, kao i veze tih opština sa Srbijom. Gost Poligrafa večeras je politički savetnik predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice, Slobodan Samardžić. Gospodine Samardžiću, dobro veče, dobrodošli.
Samardžić: Dobro veče.
B92: Vi ste >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << učestvovali na ovim pregovorima u petak. Informacije kažu da su završeni bez nekog jasnijeg dogovora i uspeha. S druge strane, čuli smo da je dosta srpskih predloga najdirektnije uključeno u raspravu i u razgovor i da se to u izvesnoj meri može smatrati uspehom. Pa, hajde recite nam za početak kakva je Vaša procena?
Samardžić: U nekom finalnom smislu nije bilo uspeha, dakle nema dogovora ili rezultata, ali razgovori traju, i nije niko ni očekivao da će oni da se završe u dve runde. Ovo je tek druga tura razgovora, mi smo otvorili neka pitanja. Za ovaj put možemo biti zadovoljni što smo razgovarali o pitanjima koja prethodno Albanci nisu hteli da čuju. Dakle, to je horizontalno povezivanje, posebno srpskih opština u okviru Kosova i Metohije, i povezivanje srpskih većinskih opština na Kosovu i Metohiji sa institucijama u Beogradu. Naravno, uz to ide i finansiranje nekih funkcija koje obavljaju te opštine direktno iz Beograda. To su teme koje do pre neki dan nisu bile legitimne za Albance, ovoga puta oni su ih prihvatili nevoljno, ali su ipak prihvatili, i mi možemo smatrati da su te teme dobile pravo građanstvo. U tom pogledu mislim da smo, što se tiče naših interesa, napravili veliki korak napred.
B92: Gospodine Samardžiću, gospodin Ahtisari kaže: "Cilj razgovora je opstanak srpske zajednice na Kosovu." Hajde da sad pojasnimo suštinu ovih razgovora. Ako se ja ne varam, radi se o tome da se naprave modeli za opstanak srpske zajednice nezavisno od trajnog rešenja Kosova, i to je verovatno najveći značaj ovih pregovora, iako oni i njihov rezultat će sigurno uticati na trajno rešenje Kosova. Ali, u suštini se radi o tome da se stvori jedan model koji će biti funkcionalan i koji će omogućiti Srbima na Kosovu da žive nezavisno od toga kako će biti trajno rešenje Kosova. Za kakvim modelom se u suštini u ovom trenutku traga? Koji je to model za koji biste Vi mogli kao jedan od ključnih pregovarača da kažete - Da, to je sad stvar koju mi želimo da postavimo da funkcioniše ovako da bismo te ljude zaštitili nezavisno od toga kakva će biti budućnost?
Samardžić: Prvo, nama je jako drago da je gospodin Ahtisari na taj način formulisao cilj razgovora. On je zaista rekao na onom prvom sastanku s nama da je cilj ovih razgovora i cilj decentralizacije da se omoguće i ostvare uslovi za opstanak srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Dakle, njihovo stanje je dramatično, čim se traži opstanak nečiji. Naime, ranije se govorilo da je cilj da vlast bude što bliže građanima, da usluge budu što bliže građanima i da budu što funkcionalnije itd. Mi smo dosta vremena potrošili da ubedimo pre svega treću stranu, predstavnike međunarodne zajednice, da se na Kosovu radi o jednom specifičnom vidu borbe za opstanak. Dakle, u pitanju je jedna zajednica koja je brojno manjinska, koja je jako ugrožena, koja je izložena etničkom čišćenju, koja je prognana u 60 posto svog stanovništva van teritorije Kosova i Metohije. I sad, cilj cele ove operacije jeste da ljudi prvo opstanu tu gde jesu, da imaju elementarnu sigurnost i da se vrate. E sad, kad imamo tako visoke ciljeve i ako oni postaju legitimni, onda je jasno da ćemo moći da tražimo neka specifičnija rešenja nego što su uobičajena.
B92: Da li uobičajena rešenja u ovoj situaciji mogu da donesu taj napredak ili je nešto iznad toga ono što srpski pregovarački tim u ovom trenutku traži?
Samardžić: Ne, uobičajena rešenja lokalne samouprave, kakva postoje u Evropi po standardima Evropske povelje za lokalnu samoupravu, ne zadovoljavaju ove interese, reč je o dramatičnim ciljevima, kao što je opstanak i povratak. Te stvari može da obezbedi jedino jedan produbljeni koncept decentralizacije, koji će omogućiti Srbima jednu pravu samoupravu na Kosovu i Metohiji u okviru opština kojima će oni raspolagati i njima vladati. Prosto rečeno, to je jedan koncept, tako da kažem, entiteta u okviru Kosova i Metohije, gde će Srbi imati suštinsku autonomiju, kao što će i Kosovo imati suštinsku autonomiju u okviru Srbije.
B92: Hajde recite nam samo u najkraćem koja su to rešenja kad su u pitanju povezivanja? Vidim da je izvesna fleksibilnost pokazana od strane albanske strane kada je u pitanju finansiranje opština, ako sam dobro razumeo agencijske vesti, ali samo do određene mere, ali da se veoma oštro protive institucionalnim vezama između opština koja imaju srpsku većinu na Kosovu, a posebno specifičnom odnosu srpskih opština prema Srbiji. Koja su to najkonkretnija rešenja koja bi bila dovoljna da obezbede opstanak srpske manjine na Kosovu i Metohiji?
Samardžić: Prvo, to je mogućnost da se opštine povezuju, dakle institucionalno da se povezuju, da imaju svoje zajedničke organe, a zajednička tela preko kojih će sprovoditi svoje nadležnosti u oblasti obrazovanja, kulture, medija, zaštite spomenika kulture, zdravstva. Dakle, to su sve funkcije koje treba povezivati na nivou svih opština srpskih na Kosovu i Metohiji. Druga stvar jeste u određenim oblastima povezanost tih opština sa Beogradom. Dakle, obrazovanje na Kosovu i Metohiji za Srbe ne može biti različito od onog kao što je obrazovanje u Srbiji. Zdravstvena politika ne može biti drugačija nego ona koja je u Srbiji. Znači, tu je potrebno da se uspostave institucionalne veze između opština i Beograda. I treća stvar, čista posledica jeste da Beograd direktno finansira te funkcije, naravno za prvo vreme. Ne može se očekivati da će te opštine biti dovoljno ekonomski jake da same finansiraju tako važne i značajne funkcije, neće biti dovoljno sredstava iz poreza i iz drugih izvora prihoda opština, već će Beograd morati da ih finansira. U krajnjoj liniji, celo Kosovo i Metohija se finansira iz inostranstva. U poslednjih pet-šest godina Kosovo je isključivo dobijalo dotacije od međunarodne zajednice i doznake Albanaca širom sveta, tamo se ništa nije proizvodilo pa je stvar funkcionisala. Zato mi smatramo da je jedno trajno i sistemsko rešenje da Beograd finansira neke od funkcija kojima će raspolagati srpske opštine.
B92: Gospodine Samardžiću, lider albanskog tima bio je predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači. Srpska delegacija je uputila protestnu notu međunarodnim pregovaračima. I ja želim da Vas pitam da li takve stvari imaju bilo kakav efekat? Ne samo da je Hašim Tači bio lider pregovaračkog tima albanske strane na ovim razgovorima, već je i Agim Čeku izabran za premijera Kosova, protiv koga postoji optužnica u Srbiji. I ne samo to, već je i Ramušu Haradinaju, koji je optužen pred Haškim tribunalom, dozvoljeno da se bavi politikom na Kosovu. On se danas, ako se ne varam, video sa šefom Civilne misije na Kosovu gospodinom Petersenom. Da li to, najgrublje rečeno, znači da međunarodnu zajednicu uopšte ne zanima šta Srbija o tome misli? Da li je to na izvestan način pokazivanje jedne mere nepoštovanja i odsustva političke i pregovaračke snage Srbije u ovom trenutku?
Samardžić: Međunarodna zajednica je u velikom problemu s Kosovom i Metohijom. Ona je ušla '99. godine u nameri da donese mir i stabilnost, a došla je u situaciju da je prosto postala taoc u rukama većine tj. albanskog stanovništva. Na Kosovu i Metohiji je potpuno nesređeno stanje i tamo zapravo vlada onaj koji je jači. Nije čudo da su lideri OVK na kraju, evo poslednjih nekoliko meseci, postali politički lideri na Kosovu i Metohiji. Dakle, to je jedan pragmatizam i oportunizam međunarodne zajednice, koja ne želi da se suprotstavlja na licu mesta tim ljudima, i oni prosto idu linijom manjeg otpora. Dakle, njima nije u ovom momentu važno kako će reagovati Srbija nego da oni ne dožive neku konsekvencu, kao što je to bilo 17. i 18. marta kada su ih policajci i kosovske policijske službe gađali snajperima itd. Da se to ne bi dogodilo, oni prosto idu linijom manjeg otpora i na jedan čudan način dopuštaju da ti ljudi vode politiku Kosova i Metohije, to nije dobro ni za Srbiju ni za međunarodnu zajednicu, ali tako jeste. Dakle, mi nismo imali nikakva druga sredstva nego da izrazimo protest. Mi formalno ne možemo da se mešamo u sastav njihove delegacije, ali taj protest ima za funkciju to da pokaže međunarodnim pregovaračima da se mi ne slažemo s tim i da se nećemo miriti, prosto može da ima uticaj na kasnije pregovore, da povedu računa o sastavu njihove delegacije. U krajnjoj liniji, kako je gospodin Tači nastupao tamo videlo se da je to samo jedna poza, jedna manifestacija. On je dvaput uzeo reč po pet minuta na početku i na kraju, pročitao ono što mu je napisano, i to je bio njegov doprinos tokom celog dana pregovora.
B92: Video sam izjavu predsednika Kosova Fatmira Sejdiua, koji je to saopštio u intervjuu bečkom listu Prese, da Beograd zapravo želi podelu Kosova. Ona koincidira sa izjavom, doduše koja je u izvesnoj meri osporena, ministra inostranih poslova Albanije Besnika Mustafaja, koji je rekao: "Ukoliko se desi da Kosovo bude podeljeno, mi ne možemo da garantujemo da neće doći do promena granica na Balkanu." Kako pre svega vidite ovu izjavu predsednika Kosova, o tome da zvanični Beograd u suštini želi podelu Kosova?
Samardžić: Znate šta? Ne bi ta izjava bila strašna da on sam ne želi podelu Srbije. On želi podelu Srbije, pa prema tome, ako bi Beograd nekim slučajem želeo podelu Kosova, to bi bilo nekako isto. Ali, Beograd zapravo ne želi podelu Kosova i nema ni u jednom svom dokumentu ni reči o tome, Beograd ima sasvim drugu strategiju i drugu koncepciju. Dakle, on ima dve stajne tačke, jedna je da se omogući produbljena decentralizacija za srpske opštine na Kosovu i Metohiji, koja bi obuhvatila i glavna sedišta manastira i spomenika kulture, a druga je da se Kosovu obezbedi suštinska autonomija u okviru Srbije. Znači, o menjanju granica, o podeli ili o nekom trećem rešenju nema ni govora. Opet, na istu spekulaciju je bio upućen i ministar inostranih poslova Albanije, kada je rekao da u slučaju podele Kosova oni neće garantovati granice. Naime, stara je njihova želja da se ujedine, to je želja 120 godina, to je želja i sada, samo što je sada kriju. Oni u ovoj fazi hoće da omoguće nezavisno Kosovo kako bi što više tog prostora stavili pod svoju kontrolu i onda išli korak po korak dalje. Oni to vešto kriju, samo što se ponekad u nekoj izjavi, kao što je ova izjava albanskog ministra spoljnih poslova, to otkrije. Prema tome, to jeste jedan koncept Velike Albanije, etnički čiste Albanije, ili Velikog Kosova, koji jednostavno treba da spreči ne samo zemlje koje su susedne i koje su najugroženije nego i EU i ceo svet.
B92: Gospodine Samardžiću, postoji onda jedan zanimljiv detalj, koji u najmanju ruku zahteva malo dublju analizu i objašnjenje. Zašto Vlada ima toliko negativan stav prema ulasku Srba sa Kosova u kosovsku Vladu? Ako se ne radi o nekoj strategiji koja bi mogla u nekom trenutku prerasti u ideju podele Kosova, zašto postoji toliki otpor? Ima argumenata i "za" i "protiv". Kako Vlada uspeva da eliminiše te argumente koji su "za", jer oni su očigledni, da bi ljudi koji su unutar vlasti, sa pozicija vlasti, makar i takve kakva se nudi srpskoj zajednici, ipak mogli mnogo više da utiču na sudbinu Srba nego da ih uopšte nema?
Samardžić: Pa, ja mislim da argumenata "za" nema, pravih argumenata, ja vam to mogu i empirijski potvrditi. Dve godine su Srbi bili u institucijama Kosova i Metohije i nisu ništa dobili. Nije nijedan amandman prošao za dve godine i nešto više meseci, nijedan amandman nije prošao u Skupštini Kosova i Metohije. Skupština Kosova i Metohije je zapravo bila jedna albanska Skupština, to nije multietnička Skupština. Oni nemaju zaštitu od preglasavanja. Dakle, sam ustavni okvir Kosova nije omogućio ljudima da sa sigurnošću idu u taj Parlament i brane svoje interese. Oni zapravo tamo služe samo kao jedna spoljna potvrda multietničnosti, i posle dve godine njima je samima bilo to jasno. Ja bih vas podsetio da su Srbi, koalicija Povratak, izašli iz parlamenta Kosova i Metohije decembra 2003. godine, dakle pre martovskih događaja, martovski su bili 2004. godine, kao što je poznato. Dakle, posle nekog vremena videli su da oni zapravo tu predstavljaju, kako jedan njihov lider kaže, ikebanu. U Vladi nisu mogli ništa da urade. I posle nekoliko meseci se pokazalo zapravo da njihovo prisustvo institucijama nema nikakvog značaja.
B92: Ali, Vi sad nama šaljete poruku da je prihvatljivija ona varijanta - što gore to bolje. Jer, ako nema rezultata kad su u vlasti, nema rezultata ni kad nisu u vlasti. Pa, hajde bar da ne bodemo oči međunarodnoj zajednici, jer to je konstantni argument koji međunarodna zajednica koristi i iznosi veoma oštre kritike prema Beogradu i srpskoj Vladi, smatrajući da pre svega ona odlučuje o tome da li će Srbi učestvovati ili ne. Pa, ako je to već tako, zašto onda međunarodnoj zajednici davati oružje i praktično na izvestan način potkopavati sopstvenu pregovaračku poziciju?
Samardžić: Znate šta? Međunarodnoj zajednici nije mnogo stalo do učešća Srba u institucijama, zapravo do uticaja u institucijama. Da je bilo do toga, ona bi dopustila da u ustavnom okviru Kosova Srbi imaju garancije njihovog odlučivanja. To se nije dopustilo, tu je napravljen jedan sistem odlučivanja većinski, kao u vestminsterskom modelu Velike Britanije, kao da je demokratija tamo na delu i kao da su svi građani Kosova podjednaki. Tako nešto ne postoji na Kosovu i Metohiji, i morali su da postoje neki jači mehanizmi zaštite manjinskih zajednica na Kosovu i Metohiji, to međunarodna zajednica nije dopustila. I onda, posle dve godine kad su Srbi shvatili da su izigrani, ona nije imala nikakav argument protiv njihovog izlaska. A to teranje u institucije, ono je zapravo imalo samo za cilj da se napravi jedna slika da je sve u redu, jer to međunarodnoj zajednici nije odgovaralo, da se vidi da su Srbi jedna terorisana manjina, jedna preglasavana manjina u parlamentu, terorisana u stvarnosti, već je ona, naročito UNMIK, stalno slala jednu sliku o tome da se napreduje u demokratiji, da se napreduje u stabilizaciji. S druge strane, Srbi su živeli sve gore i gore i zapravo doživljavali najgore stvari. Bilo bi stvarno pogrešno pomoći međunarodnoj zajednici da svoj neuspeh pokrije i prikrije, i zbog toga Srbi sami nisu hteli na to da pristanu. A s druge strane, oktobra 2004. godine kad su bili parlamentarni izbori Srbi su sami pokazali koliko im je stalo do tih institucija.
B92: Dobro, ali nisu jedinstveni. Koliko ja razumem stvari, nisu baš svi potpuno uvereni da je to dobar pristup ili mislite da jesu?
Samardžić: Jesu. Pa vidite, izašlo je 0,3 posto. Znate, kad izađe toliko malo stanovništva onda je sasvim jasno. To 0,3 posto to su bili verovatno rođaci i prijatelji onih koji su bili na listi, ili ljudi koji su bili prevareni itd, ali to je toliko zanemarljiv broj da ni sami predstavnici međunarodne zajednice posle izbora nisu imali šta da kažu.
B92: U redu. Kako komentarišete današnji sastanak Agima Čekua, premijera Kosova, i gospodina Ahtisarija u Beču? Je l' mislite da on ima neki strateški značaj za sledeći korak u pregovorima?
Samardžić: Mislim da nema strateški značaj, to je jedan tako manifestacioni sastanak, da se pokaže da je Čeku u punoj funkciji. Oni su ga doveli za predsednika Vlade zato što je on garant, tako da kažem, uticaja na Albance, u slučaju da se oni pobune itd. Čeku je ipak čovek koji kontroliše Kosovski zaštitni korpus, to je nekakva formacija civilne zaštite koja se polako pretvara u vojsku pred očima KFOR-a i UNMIK-a, oni su pod oružjem. I verovatno je međunarodna zajednica u nedoumici šta da radi sa očajnim Albancima, jer tamo je ekonomska situacija jeziva, socijalna situacija jeziva, tamo oni misle da jedino nezavisnost može da im donese neki boljitak. U takvoj jednoj situaciji, koju su sami napravili, ako bi došlo do nekih nemira njima je potreban neko koji će to moći navodno da kontroliše, i zbog toga je Čeku sad odjednom isplivao kao nekakva persona.
B92: Kad Vi kažete da je to pragmatizam međunarodne zajednice, da li je to to zapravo da imaju tri ključna čoveka koji imaju uticaj i koji mogu da donesu odluke, a da ne pitaju nikoga, a da ne moraju svakih pet minuta nekoga da pitaju? Je l' to taj pragmatizam o kom govorite?
Samardžić: Vidite, to jeste pragmatizam, ali zaista verovati u demokratiju s diktatorima i s jakim ljudima, ljudima čvrste ruke, što se kaže, to je zaista neverovatno.
B92: Dobro, ja Vas pitam samo je li to taj pragmatizam zbog kog međunarodna zajednica pristaje na takve solucije?
Samardžić: Apsolutno.
B92: I omogućava Haradinaju, koji je optužen pred Haškim tribunalom, da se bavi politikom.
Samardžić: Tako je.
B92: A gospodin Tači je glavni pregovarač, a Agim Čeku premijer Kosova.
Samardžić: Tako je, to je jedan bezizlaz u koji je međunarodna zajednica upala sa Kosovom i Metohijom. Ne kažem ja da je to nama dobro, nama je to zaista jedna vrlo neprijatna situacija, jer to je ipak trebalo da bude garant postepenog stabilizovanja situacije na Kosovu i Metohiji. Oni su se uvalili u to kosovsko blato i sami su tome doprineli, i sada žele što pre da pobegnu i da ostave situaciju tako prividno uređenom, međutim, to neće moći tako. Jednostavno, odgovornost je velika i mi ćemo na tome insistirati.
B92: Gospodine Samardžiću, imam ispred sebe izjavu direktora Međunarodne krizne grupe za Evropu Nikolasa Vajta, koji je izjavio da su se sve članice Kontakt grupe, pa i Rusija, saglasile da je uslovna nezavisnost Kosova jedino rešenje. Ne znam da li ste imali priliku da vidite ovu izjavu.
Samardžić: Nisam video. I ne pratim izjave Međunarodne krizne grupe zato što je ona grupa za stvaranje kriza u ovoj Jugoslaviji, bivšoj Jugoslaviji, današnjoj SCG.
B92: Dobro, ali dozvoljavate mogućnost da je ovo neistinito citirano saopštenje ili ne?
Samardžić: Vidite, kad Međunarodna krizna grupa nešto kaže onda čovek mora da sumnja u startu, čak i da kaže da je mleko belo, čovek bi morao dobro da se zapita da li je stvarno mleko belo. Mislim, ima tu nečega. Naime, da ste citirali nekog drugog, ja bih ozbiljno shvatio to pitanje.
B92: Čekajte, mogu da Vam citiram gospodina Sojersa, mogu da Vam citiram neke druge ozbiljne političke ličnosti.
Samardžić: Sigurno, tako je, to sam hteo da kažem.
B92: Ali koje saopštavaju da stavovi Kontakt grupe idu u tom pravcu.
Samardžić: Tako je. Vidite, to su prosto bile izjave baloni svojevremeno, pre dve-tri nedelje, koje su zapravo testirale čvrstinu, tako da kažem, srpske strane oko strategije u vezi sa Kosovom i Metohijom, i zaista nije bilo lako izdržati. Znate, to deluje, to je nekakav metod privatnih i poluprivatnih ubeđivanja da su svi za nezavisnost. Kad se malo bolje raspitate okolo i kad im kažete - Dobro, ako su svi za nezavisnost, što to ne napišu na nekom papiru? Jer, svi papiri koje Kontakt grupa ima, sve odluke UN-a, vodeći principi, sve to zapravo govori o tome da se traži neko rešenje koje će biti kompromisno, a ono što se rumorom šalje do naših ušiju jeste kao da će Kosovo biti nezavisno, da se tu čak i Rusi slažu sa time. To zapravo, koliko smo mogli da vidimo iz raznih razgovora koje paralelno vodimo, sa dobijanjem takvih informacija, nije tačno.
B92: Sledeća runda razgovora je 3. aprila, ako se ne varam, biće između ostalog priče i o granicama opština.
Samardžić: Ovako, za 3. april je dogovoreno da se nastavi sa istim ovim temama oko kojih smo razgovarali prošlog puta, prošlog petka, s tim što će tema finansiranja biti poslednja. Dakle, opet bismo nastavili horizontalne veze, veze s Beogradom i finansiranja, a za nove opštine, osnivanje novih opština smo se dogovorili da se sastanemo sredinom aprila, to bi bio poseban skup posvećen temi stvaranja i osnivanja novih srpskih opština na Kosovu i Metohiji.
B92: Gospodine Samardžiću, imamo još nekoliko minuta. Prosto, iako ste član jednog pregovaračkog tima želim da Vas pitam za drugi, u stvari za još jedan paralelni proces koji se u ovom trenutku događa, to je proces pregovora Srbije sa EU pred potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Čini mi se da je dosta jasna poruka EU, da pregovori neće biti nastavljeni ukoliko general Mladić ne bude izručen Haškom tribunalu. U ovom kritičnom periodu do početka aprila, kada je predviđena sledeća runda razgovora, kakvo je Vaše uverenje? Prosto ne mogu da propustim da Vas pitam, jer ste blizu premijera i siguran sam da možete nešto da nam kažete i na tu temu.
Samardžić: Prvo, do 1. aprila. Drugo, EU bi morala...
B92: Da, ali danas je 20. mart.
Samardžić: Naime, ako ne postoji mogućnost da se general Mladić izruči do tog vremena ili preda, sasvim svejedno, pitanje je da li Srbija i SCG treba da budu tako drastično kažnjene. Naime, EU je svesna toga da prekid ovih razgovora odlaže ceo proces za jedan period, i sama je dala vrlo dobre i pozitivne ocene u toku pregovora do sada. Znači, ona će imati prilike i vremena da sama još jednom odluči da li će na tako drastičan način kazniti SCG.
B92: Ali, primer Hrvatske dosta slikovito i direktno govori u prilog tvrdnji da će EU postupiti zaista oštro, onako kako je to postupila i u primeru Hrvatske dok Gotovina nije bio izručen.
Samardžić: Vidite, Hrvatska je pre izručenja Gotovine bila prihvaćena kao kandidat. Dakle, otvoreni su pregovori o sporazumu o pristupanju pre izručenja Gotovine, posle toga je Gotovina izručen. Znači, Hrvatskoj je napravljen popust, doduše to je bila ona jedna trgovina između Nemačke i Austrije s jedne strane i Britanije s druge strane, jer Britanija je insistirala da Turska uđe u isti proces pa su se nekako dogovorili. Mi nemamo neku zaleđinu, nekoga ko bi nas gurao u okviru EU, što je šteta, razume se, moraćemo da se oslonimo na svoje snage, s jedne strane na ozbiljnost učešća u tom procesu pregovaranja, i s druge strane na ostvarenju svih obaveza i saradnje sa Haškim tribunalom. Dakle, pitanje je samo taktike, da li EU dovoljno sagledava posledice po sebe pre svega, ukoliko bi jednu zemlju Zapadnog Balkana koja je postala garant stabilnosti tako lako odvojila od pregovaračkog procesa.
B92: Sad govorite kako to izgleda iz ugla EU, hajde da pogledamo kako to izgleda iz ugla Srbije. Ja mogu da Vam citiram recimo američkog ambasadora, koji je u ovoj emisiji rekao da će drugog dana nakon što general Mladić bude izručen Haškom tribunalu podržati pristup SCG Partnerstvu za mir, rekao je "odmah". Dakle, ako je to američki ambasador rekao, to nešto znači, to sigurno nije najobičnija politička ocena, već jasna poruka. Hajde samo da pogledamo taj aspekt. Zašto se to ne događa?
Samardžić: Znate šta? Vi imate pretpostavku da neko neće Mladića da izruči, da ga ima a da neće da ga izruči.
B92: Ne, nemam, imam samo pitanje zašto se to ne događa? I šta se događa? Vi ste politički savetnik premijera Srbije.
Samardžić: Pa, ja mogu samo da ga savetujem, ali ne znam kako stoji stvar sa Mladićem. Ja prosto mislim da je taj proces traganja za Mladićem veoma ozbiljan i da će on na kraju ipak uroditi plodom. E sad, vreme je faktor koji je ovde odlučujući, EU skraćuje to vreme. Prosto je procena... Mi po svoj prilici ne možemo da učinimo za ovih nekoliko dana ništa dramatično i spektakularno da sebi olakšamo, možemo davati neke druge garancije, dakle da ćemo nastaviti taj proces jako ozbiljno. Mogu vam reći da i EU i SAD imaju dobar uvid u to kako se traga za generalom Mladićem i nemaju nikakve primedbe. Znači, njega jednostavno nema. Ako ga nema, pitanje je da li kazniti jedan narod zato što ne može da se pronađe, to je pitanje o kome će oni odlučiti. Ja tu ne mogu ništa više da kažem.
B92: Čini mi se da je više puta rečeno, pre svega iz Stejt Departmenta, da je jedini način da Srbija objasni svetu da general Mladić nije u Srbiji tako što će reći gde je.
Samardžić: Vidite, to je čista logička zavrzlama. Znate, ako zna gde je, onda može i da ga uhvati. Ja mislim da naši organi znaju gde je, oni bi ga uhvatili i izručili, ali mislim da je osnovni problem u tome što se ne zna gde je. Prema tome, ako se zahteva tako nešto, onda... Znate, Karla del Ponte je više puta govorila da ona zna da je on izvesno u Srbiji, ali nikad nije umela da kaže gde je, čak je jednom rekla u razgovoru sa Koštunicom gde je, gde su se svi, pa i njeni saradnici nasmejali. Ne zna niko gde je, niko ne zna gde je Mladić.
B92: Je l' Vi, gospodine Samardžiću, još jedno pitanje imam za Vas, iznosite sopstveno mišljenje ili možete kao neko ko je u strukturi Vlade, doduše kao politički savetnik, dakle ne kao ministar ili pomoćnik, zamenik itd, da li ste Vi spremni sada da nam kažete da Vlada, i da premijer Koštunica, i da naša ministarstva, i naše tajne službe zaista ne znaju gde je general Mladić ili samo mislite da oni to ne znaju?
Samardžić: Da vam kažem, ja ne radim neposredno na toj stvari, ali onoliko koliko ja znam na mestu gde se nalazim, oni ne znaju gde je Mladić.
B92: Hvala Vam na vremenu koje ste posvetili Televiziji B92.
