Izvor: N1 televizija, 28.Jun.2017, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasojević: Biti nestranačka ličnost nije prednost u Srbiji
Profesor Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka ocenio je da Ana Brnabić neće biti samostalna u upravljanju Vladom Srbije i da to što je nestranačka ličnost u mnogim državama bi mogla da bude prednost, ali ne i u Srbiji.
"Premijerku nervira poređenje sa nekadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem, ali će njena uloga upravo takva i biti", ocenio je Spasojević gostujući u Novom danu na Televiziji N1.
Objasnio je da "na osnovu onoga što smo videli u >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << radu Ane Brnabić proteklih godina upravo govori o tome da ona neće biti samostalna", i dodao da i to što ona nije stranačka ličnost, govori o tome da nema ni tu vrstu političkog kapaciteta.
"Nestranačka ličnost u teoriji može da bude dobra stvar, ali se pokazalo u Srbiji i regionu da to zapravo stvara problem. Srbija ima neku vrstu partokratskog sistema i svaka nestranačka ličnost može da bude uzrok raznoraznih problema", ocenio je Spasojević i dodao da ne veruje da će ona praviti probleme, jer, kako je i sama rekla, ona samo nasleđuje vladu Aleksandra Vučića".
Govoreći o ekspozeu, profesor Spasojević smatra da će biti veoma zanimljivo kako će Ana Brnabić ispuniti obećanja da će "vratiti veru ljudima u školski sistem", s obzirom na priče o plagijatima diploma i doktorata koje poslednjih godina prate pojedine političare na visokim funkcijama.
"Ekonomija mora biti tema i to je važno,a kao i digitalizacija. Meni je iznenadila takođe bitna tema, priča o obrazovanju, koja je danas izašla u prvi plan, naročito na način na koji je formulisana, a to je da će vratiti poverenje ljudi u školski sistem. Ne možete pričati o obrazovanju a da izbegnete temu o plagijatima i kupovini diploma", rekao je Spasojević.
Najavu da će kancelarija za E-upravu biti formirana pri vladi i da će za njega biti zadužena sama premijerka, profesor Spasojević ocenjuje kao "moguće dobro rešenje".
"To je sad pitanje. Može biti dobro rešenje zato što kod nas ti neformanlni odnosi i ta dekontrukcija postavljenih institucija imaju veliki uticaj. Ali sama činjenica da ste vi ministarstvo ili institucija sa posebnim ingerencijama, ne mora nužno da znači da ćete vi biti uticajni i važni. Pogledajte kako je marginalan uticaj bio pojedinih ministarstava u proteklom perioudu", ocenio je Spasojević.
Profesor sa FPN-a ne očekuje nikakve bitne promene u funkcionisanju vlade, jer ona nije ni proistekla na izborima, ali da postoje neki čudni potezi u vezi sa izborom ministara.
"Čuvene rokade ministara su uvek zanimljive. Iako ministri ne moraju da budu stručni ljudi, čudno je da napravite rokadu između ministara rada i odbrane, recimo", rekao je Spasojević i dodao da je i Nenad Popović čudan izbor, s obzirom da su poznati njegovi izrazito proruski stavovi, ali da je to sve , kako je rekao, neka vrsta kontrabalansa one poruke koju je Aleksandar Vučić poslao posle izbora Brnabić za mandatara, da će se Srbija kretati ka EU.
Na pitanje da li je ovakvim izborom, ublaženo viđenje Ane Brnabić kao prozapadnog lidera, Spasojević kaže da su svetskim medijima bilo jedino zanimljivo da je u Srbiji izabrana gej premijerka, a to ko su ministri u vladi i kakve su njihova gledišta, neće zanimati širu javnost.
Profesor misli da će izbor Aleksandra Vulina za ministra odbrane donekle pokvariti odnose sa Hrvatskom, zbog njegovim radikalnih izjava, a da će i hrvatska HDZ koristiti tu činjenicu za svoje domaće potrebe, kako bi privukla svoje glasače.
"Ako je dolazak Vučića na mesto predsednika bila dobra vest umesto Tomislava Nikolića, onda je postavljanje Aleksandra Vulina na mesto minista odbrane loša vest. Vulin je, ajde da se malo našalimo, imao običaj da nosi neke vrste uniformi, da zvecka oružjem i da bude jedan od najaktivnijih ministara u tom konfliktu između Beograda i Zagreba, i činjenica da je on sada ministar odbrane ga postavlja u jednu poziciju koja nimalo ne obećava i loša je vest", ocenio je Spasojević.
Spasojević smatra da je ovo bila prilika vladajuće garniture da u kratkom vremenskom roku formira vladu, kao što je to učinjeno u nekim evropskim zemljama, ali da to nije učinjeno. Razlog tome je što je cilj da se što više poroduži neko vanredno stanje.
Njima je jasno kakve probleme preuzimaju i koliko su digli očekivanje javnosti. Izbori su trenuci kada veći deo biračkog tela dobije uverenja da se nešto može promeniti, da može biti bolje. U takvim okolnostima treba smiriti situaciju, smiriti javnost, rastežete rokove i dobijate na vremenu, kako biste smislili kako da ograničite ta očekivanja da ne biste glasače mnogo razočarali, ocenio je Spasojević.
"Sad će se tražiti sto dana za novu vladu, pa ćemo stići do jeseni, a onda će već početi da se priča o beogradskim izborima, pa možza i o novim parlamentarnim izborima, i onda stalno imate neku vrstu tenzije, neku vrstu neregularnosti i to je odličan izgovor da objasnite zašto niste završili sve ono što ste obećali", ocenio je Spasojević.
