Izvor: Glas javnosti, 12.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz vatre izvukli samo žive glave
Vehbiji Jakupoviću (56), domaćinu iz sela Trnava kome je na desetak kilometara od Novog Pazara, ispod planine Rogozne, prekjuče ujutru, do temelja izgorela kuća. Jakupovići koji su se u trenu kad je vatra planula zatekli u kući, iz požara su, i to u poslednji čas, izneli samo žive glave i ono malo odeće što su imali na sebi. Sve ostalo, četrdeset godina rada čitave porodice, krov nad glavom, nameštaj, dokumenta, sve do kašike, progutala je stihija.
Sat dva kasnije, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << se na planinu spustila oluja, kiša, kad je zapretio sneg, Jakupovići su, od najstarijeg Vehbije, do njegove unuke, šestomesečne Elmedine, utočište našli kod Vehbijinog brata, u selu sedam - osam kilometara dalje.
- I kod brata mala kuća... Ali, drugog rešenja nemamo... Tako do proleća, dok ne otopli, posle, svi na ledinu, na travu, ovde kraj zgarišta, ja na drugu stranu nemam kud - plakao je juče ujutru na temeljima svoje nekadašnje kuće domaćin Vehbija.
Velika tuga pritisla Jakupoviće. Juče zorom, po kiši koja je lila kao iz kabla, a koji sat kasnije već se pretvarala u susnežicu, uzalud su preturali po zgarištu, u potrazi za barem kojim komadom odeće koji je ostao čitav. Nisu našli ništa što je vatra preskočila.
- Bio sam u podrumu, kad sam začuo sestrinu kuknjavu sa sprata... Ja gore trkom, kad vatra suklja ispod krova, dim bije na vrata i prozore, jedva su sestre i majka stigli da nazuju papuče i iskoče napolje... Katastrofa... Posle, vatra je progutala kuću za kratko vreme - prepričavao je juče nevolju koja ih je snašla Vehbijin sin Rafet.
Vehbija sumnja da je vatra planula na krovu, na nosaču za koji su vezane žice za struju. Kaže da je više puta upozoravao nadležne u Novom Pazaru na te provodnike, ali da niko ništa nije preduzeo.
- Bio sam kod štale, čini mi se, kad sam čuo kuknjavu od Vehbijine kuće... Dotrčim, vatra bije u nebesa, nismo mogli prići ni blizu. Oko kuće Vehbijina žena Sanija, deca, kuknjava, piska, vriska... Zvali smo vatrogasce, stigli su brzo, ali, kuća je već bila izgorela... - kaže Vehbijin prvi komšija Ramiz Kartalović čija je kuća na bregu iznad.
U trenutku kada je požar buknuo, snaha Mirsada i mala Elmedina, srećom, nisu bile u kući. Izgorele su i sve bebine stvari, sva hrana koju je porodica imala u rezervi za zimske mesece.
- Imali smo dva frižidera, zamrzivač, šporet na struju, krevete, odeću, obuću, regale, sad nemamo ništa. Ovo ovde stopljeno parče plastike i gvožđa je naš zamrzivač, od televizora nije ostalo ama baš ništa... Komad odeće nismo spasli, jednu-jedinu kašiku nismo izneli iz kuće, kamoli šta drugo - pričala je juče kroz suze 18-godišnja Vehbijina ćerka Azra, uzalud preturajući po zgarištu iz kog je još, uprkos kiši, izbijao crni dim.
Izgorela su i sva dokumenta koja je porodica imala, sve drage uspomene.
- Jedva smo posle, kad smo videli da od kuće nema ništa, uspeli da sprečimo da vatra ne zahvati dva velika stoga sena pored kuće i štalu u kojoj su bile krave - kaže komšija Ramiz Kartalović.
Oko spaljene kuće juče od zore okupljali su se komšije. Od kiše ništa nisu mogli da pomognu.
- Iskreno da vam kažem, ja ne znam ni šta ću ni kud ću... Živeli smo skromno, siromašno, sad smo i bez toga ostali. Sad nemamo ništa. Smestili smo se kod mog brata Seida, ali, ne možemo večno ostati kod njega. Niko iz kuće ne radi, nikakvih prihoda nemamo, a sem naših života, izgubili smo jedino bogatstvo koje smo imali, našu kuću... Ovo sad samo može buldožerom da se poruši, da se poravna, a od čega onda da pravim drugu kuću, kad nas osmoro živimo od tri krave i ovo malo zemlje što imamo - uzalud se juče Vehbija okretao po dvorištu, u svoj onoj nevolji koja ga je iznenada snašla, tražeći ikakvo rešenje za familiju koja je od utorka ujutru bukvalno ostala na ledini.
