Izvor: Večernje novosti, 04.Jun.2013, 09:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spasioca baštine proglasili izdajnikom

MUZEJ Srpske pravoslavne crkve, posle višegodišnje rekonstrukcije, svečano je otvoren prošle nedelje. Posetici sada mogu da vide neprocenjive ikone, rukopisne knjige i bogoslužbene predmete koji su decenijama čamili u depoima. Nažalost, prilikom otvaranja izložbe nije ni pomenut osnivač muzeja, akademik i protojerej SPC, profesor Beogradskog univerziteta Radoslav Grujić. - Lepa je postavka, ali joj nedostaje važan detalj, portret ili bar spomen-pločica koja bi podsećala na profesora >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Grujića, osnivača i prvog upravnika muzeja. On je bio jedan od najvećih srpskih umova i mučenik borbe za očuvanje srpske baštine - kaže prof. dr Radomir Popović, protojerej-stavrofor SPC. On ističe da srpski narod Grujiću duguje zahvalnost što je spasena i u Beograd vraćena baština iz manastira i crkava koju je opljačkala NDH. Nažalost, profesor Grujić još uvek nosi žig narodnog neprijatelja kojim su ga 1945. obeležili ideološki komunistički sudovi. Oni su proglasili izdajnikom humanistu koji je spasao hiljade srpske dece iz NDH i lišili srpske nacionalne časti rodoljuba koji je 1942. rizikujući život otišao u NDH i spasao mošti svetih srpskih vladara, kneza Lazara, cara Uroša i despota Stevana Štiljanovića. REHABILITACIJA POSLE serije tekstova o profesoru Grujiću u "Novostima" grupa beogradskih intelektualaca, među kojima je i ministar kulture, podnela je u januaru ove godine zahtev za rehabilitaciju jednog od najvećih srpskih umova. Zahtev za rehabilitaciju podneo je Vladimir Davidović, opunomoćenik Bogoslovskog fakulteta i jedan od inicijatora ispravljanja sedmodecenijske nepravde prema bogoslovu, naučniku i humanisti. Odmah posle poraza NDH prota Grujić se zaputio u Zagreb kao delegat Sinoda SPC i uprkos opasnosti upustio se u potragu za blagom iz srpskih crkava i manastira. Istovremeno, u Beogradu su nove vlasti profesora Grujića prvo proterale s univerziteta, a onda ga lišile i srpske nacionalne časti i stavile na listu ratnih zločinaca. Zabranjeni su mu javni nastupi i oduzeto mu je pravo glasa. Nepravda ga je duboko ranila, teško je to odbolovao, zabeležio je pokojni dr Slobodan Mileusnić, koji je devedesetih postao upravnik Muzeja SPC, i koji je posle decenija ćutanja otkrio da je najveći deo zbirke sakupio profesor Grujić, koji je muzeju zaveštao i svoju ogromnu naučnu zaostvštinu. Iako je znao da je na "crnoj listi", Grujić nije odustao od misije potrage za opljačkanim srpskim blagom, o čemu svedoči dopis Sinoda SPC. - Profesor dr Radoslav Grujić izvestio je da je u Zagrebu pronašao oko 30 vagona kulturno-istorijskih i umetničkih dragocenosti koje su ustaše opljačkale iz srpskih crkava, manastira, episkopskih i patrijaršijskih dvorova. To je neprocenjeno kulturno blago našega naroda - piše Sinod SPC 8. decembra 1945. Verskoj komisiji Srbije i zahteva da se blago vrati Patrijaršiji u Beogradu. Međutim, Komitet za kulturu i umetnost pri vladi FNR Jugoslavije odugovlači s vraćanjem i tek 1946. naređuje: - Srpskoj pravoslavnoj crkvi imaju se predati samo kulturno-istorijski i drugi predmeti SPC , manastira itd. koji su odneseni sa teritorije NR Srbije i njenih oblasti (Vojvodina), a sada se nalaze pohranjeni u Zagrebu. Predmeti sa teritorije NR Hrvatske i dalje ostaju na istom području. Blago iz manastira s teritorije Hrvatske i BiH je po naređenju Vladimira Bakarića smešteno u Odjel Srba u Muzeju umjetnosti i obrta u Zagrebu. Od pronađenih 40 vagona pokradene baštine oko 20 je poticalo iz fruškogorskih manastira, a 1946. je odobreno vraćanje samo 11 vagona u Srbiju. Spasenu baštinu Grujić prenosi u mali prostor u zgradi Patrijaršije, gde se i danas nalazi. .

Nastavak na Večernje novosti...