Izvor: Vesti-online.com, 07.Feb.2012, 15:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spasena od bele smrti

Temperature su u Pomoravlju danima deset stepeni ispod nule, a snežni prekrivač od najmanje pola metra svima otežava život. Ali, najteže je onima koji nemaju krov nad glavom ili žive u straćarama.

Zbog toga što su životno bile ugrožene, Gerontološki centar u Jagodini prihvatio je Zagorku Radisavljević (96), iz Crnča kod Jagodine, Slađanu Stanojević (50), iz Varvarina, i Vesnu Stošić (54), iz Belušića kod Rekovca.

U najgorim uslovima živela je Vesna. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Ona je stanovala u napuštenoj kući u Belušiću, spavala je na podu, pokrivala se sa dva kaputa i nekoliko ćebadi. Ali, svi prozori u toj prostoriji bili su razbijeni, a na krovu su nedostajali crepovi, tako da su kroz rupe padali kiša i sneg. Nju je gotovo polusmrznutu našla rođaka Smiljana Radovanović i pozvala nadležne, koji su joj odmah pružili lekarsku pomoć, a potom i smeštaj.

- Verovatno bih se smrzla i umrla. U toj kući sam 16 godina. Nisam imala struju, a vodu sam donosila iz parka. Ali, do pre dve godine živela sam u drugoj prostoriji te kuće, imala sam šporet i krevet. Celog proleća dovlačila sam drva da bih pregurala zimu. Onda je taj deo kuće izgoreo - priča Vesna za "Vesti".

A nekada je imala dovoljno para, živela na moru i radila u Italiji. Ali, kaže, nije pomišljala da nešto ovako može da joj se desi. Zbog toga nije ni štedela.

- Zaposlila sam se u restoranu stacionarnog broda u Portorožu, čiji su vlasnici bili Željko, Istranin, i Džini, Italijanka. Mnogo su me lepo prihvatili i dobro sam zarađivala, ali pošto nisam imala ni 16 godina, rešila sam da se vratim - priča Vesna.

Njen boravak u Srbiji bio je kratak. Otišla je u Opatiju, zaposlila se u trgovačkoj firmi, koja je imala predstavništvo u Trstu. I ona je u Italiji radila do 1992. godine. Vratila se u Belušić, da bi zagrlila svoje najbliže. Idila nije dugo trajala i ona se preselila u napuštenu kuću. Živela je od socijalne pomoći od oko 70 evra. Vesna kaže da žali što se nije potrudila da ostane sa bivšim momkom, kapetanom trgovačkog broda.

- Njemu su na prvom mestu bili more i karijera, pa onda ja. Žao mi je što nisam imala više razumevanja za njegov posao, koji ga je vodio po svetu. Mislila bih i na budućnost i umela da štedim - kaže Vesna, svesna da je za to odavno kasno.

Srećom, njena rođaka nije zakasnila da joj spasi život.

- Kada sam završila prvu godinu srednje ugostiteljske škole otišla sam kod pokojne majke Milanke Kostić, koja je radila u Bregencu u Austriji. Ali, strašno smo se posvađale, ona me je istukla i ja sam pobegla - priča Vesna.

Nastavak na Vesti-online.com...