Izvor: Vesti-online.com, 12.Apr.2011, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasen ispod ustaškog noža
U logore Nezavisne države Hrvatske, Banjalučanin Gojko Knežević (77), poreklom iz kozarskog sela Knežica, dospeo je kao osmogodišnjak, nakon što je gledao klanje tek rođene sestre i majke. Ostao je živ ponajviše zahvaljujući Diani Budisavljević koju je Sinod Srpske pravoslavne crkve nedavno posthumno odlikovao ordenom carice Milice zbog spasavanja 12.000 srpskih mališana.
Da podsetimo, orden je dodeljen na predlog mitropolita Amfilohija, a na osnovu elaborata Odbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za Jasenovac izrađenog u saradnji s Muzejom žrtava genocida iz Beograda.
Knežević je predsednik Udruženja logoraša Drugog svetskog rata u Banjaluci i priča da je Diana Budisavljević bila Austrijanka iz Salcburga, udata za Srbina, lekara iz Hrvatske.
- Videla je u logorima patnju dece koja ništa nisu kriva i odlazila je iz Zagreba u Jasenovac, Jastrebarsko i ostale logore NDH-a, odakle je od sigurne smrti spasavala decu i njihove majke. Posle rata je pala u nemilost komunista i umrla gotovo zaboravljena u Inzbruku - prisetio se Knežević.
On priča kako je Diana vodila dnevnik iz kojeg se vidi koliko se borila da deci u logorima obezbedi lekove, hranu i ostalo.
- U logoru sam preživeo strahote. Gledao sam kada su mi zaklali majku i tek rođenu sestru. U ustaškim logorima ubili su mi osmoro braće i sestara i samo sam ja ostao živ - iznosi Gojko zastrašujuću pripovest.
On kaže da je Udruženje logoraša poslalo zahtev Skupštini grada Banjaluke da jedan trg, ulica ili park ponesu ime Diane.
- Ma radila je sve što je mogla da nas spase, a verujem da sam živ zahvaljujući njoj, jer sam krajem 1944. godine dat na usvajanje Blanki Novaković iz Zagreba, koja joj je bila bliska - priseća se Knežević i priča da je Diana čuvala informacije o svakom detetu koje je spasla, kako bi im sačuvala imena i vratila ih roditeljima posle rata, ali joj je Ozna tu kartoteku oduzela 1947.
Put Gojkovog stradanja počinje u Staroj Gradišci, gde su ga ustaše dovele u leto 1942. iz zbega na Kozari, pa preko Jasenovca, gde u organizaciji Diane Budisavljević prvi put interveniše Crveni krst.
Potom dolazi u logor u Sisku, pa sve do logora u Jastrebarskom, odakle ga u jesen 1944. godine odvode u Zavod za gluvonemu decu u Zagrebu, gde prelazi u ruke Blanke Novaković, ali mu je tada promenjeno ime i prezime i zvao se Vojko Novaković.
Knežević priča da ga je 1949. pronašao otac, koji je bio u partizanima i potom išao tragom dece koja su iz logora davana na usvojenje.
Nastavak na Vesti-online.com...
