Izvor: Politika, 12.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavanje i Volstrita i siromašnih
Rekordnim budžetskim izdvajanjem podstaknute nade u ekonomski oporavak Amerike, ali strahovi opstaju
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 12. februara – Lepo je što je nezaposlena samohrana majka u Kaliforniji rodila osmorke, povrh šestoro dece koje već gaji, tako će i povećati i podmladiti naciju, ali je kao ključna „sporedna stvar” iskrslo pitanje: zar i njene povećane troškove treba da plate poreski obveznici? Slična nedoumica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ophrvava Amerikance pri uvidu u antikrizne mere koje je predložio novi predsednik Barak Obama: začeto ekonomsko „drugo stanje” takođe najavljuje rekordne plodove, ali ko će, kako i odakle sve njih da namiri?
Iako je izbore dobio, uz ostalo, sloganom „Kod Obame nema drame”, ispostavlja se da nacionalne drame premašuju trenutne domete Obame. „Pre nego što bude bolje, biće gore”, priznao je nedavno i on.
Amerika je, zapravo, u raspeću u kakvom nije bila možda čak od Velike depresije. Mase očekuju olakšanje, eksperti se slažu da su za privredni oporavak neophodni povećani izdaci, ali opstaje neizvesnost kako da vuk bude sit, a ovce na broju. Odnosno, kako da se pojačanim državnim intervencijama očuva svetinja slobodnog tržišta i kako da se preraspodelom nacionalnog blaga „lokomotiva kapitalizma ne prebaci na uski i spori kolosek zapadnoevropske socijaldemokratije”?
Po Obaminim planovima, u najkraćem: neophodna su rekordna izdvajanja, procenjena na bar dva i po biliona (2.500 milijardi) dolara da bi supersila, koja je često svoj sistem preporučivala ili nametala drugima, opet krenula sopstvenim „normalnim kolosekom”. Paketi promena koje je on obećao predviđaju, opet u najsažetijem vidu: podsticaje i stabilizaciji Volstrita i podanicima koji su propatili zbog olakosti tog njujorškog i globalnog finansijskog centra.
Prema raspoloživim podacima, postignut je kompromis zakonodavaca da ipak ostane, ali da se snizi pozamašna potpora srednjoj i nižoj klasi, dok se nagoveštava rast ulaganja u stabilizaciju finansijskih giganta (s tim da se i njenim rukovodiocima ograniče nadoknade, koje su bile basnoslovne). Predviđeno je, tako, povećanje pomoći najugroženijima u tekućoj privrednoj recesiji, onima koji nemaju zdravstveno osiguranje, koji su ostali bez posla, onima koji žele da kupe stan, da se visoko obrazuju, kao i rast ulaganja u modernizaciju putne mreže, zaštite od poplava, a sve uz istovremeno osetno pojačanje doze „injekcije” u obolela tela džinova obrta kapitala"
Za podršku ugroženima, davanja su svedena od prvobitno planiranih 850 na 789 milijardi dolara. Ministar finansija Timoti Gajtner založio se, ujedno, za znatno povećanje priloga stabilizaciji Volstrita, na makar dvostruko viši iznos od nagoveštenih 700 milijardi dolara.
Predviđa se i doštampavanje novca, u dosad nepreciziranom iznosu. Strepi se od povećanja zaduženja od Kine, Japana, Saudijske Arabije"
Na šta će sve to izaći – prerano je za odgovor. Kritičari Obaminog plana tvrde da on vodi „povećanoj potrošnji bez stimulansa proizvodnji”. Pobornici promena tvrde, pak, da su nasledili vanrednu situaciju koja zahteva vanredne mere, s čim se slaže i jedan od najuspešnijih i najbogatijih savremenika Bil Gejts.
M. Pantelić
-----------------------------------------------
Sporna cena
Dobro je zamišljeno da i privatnici učestvuju u kupovini akcija posrnulih kompanija ali je problem u ceni – izjavio je „Njujork tajmsu” veteran trgovine hipotekama Frenk Palota. Akcije koje vlasnici cene na 75 centi, drugi su spremni, kaže, da plate čak trostruko manje.
Nespremnost za određivanje realne cene, svojevremeno je isticana kao jedan od glavnih uzroka kraha sovjetskog sistema.
M. P.
[objavljeno: 13/02/2009]
