Izvor: Večernje novosti, 27.Dec.2013, 15:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spasao dečaka iz Dunava

KLADOVO - Dunav, velika i moćna reka, oduvek je bio izvor života za meštane kladovskog kraja. Nažalost, hirovita reka ponekad izmeni ćud i uzme svoj danak. Malo je nedostajalo da tako bude i u smiraj proleća, kada je veliki poplavni talas, koji je zadao mnogo nevolja stanovništvu centralne Evrope, stigao do varoši na krajnjem istoku Srbije. Tog prepodneva, dvanaestogodišnji Ljubiša Nikolić, miran dečak koji obožava ribolov, pecao je na dunavskom keju. Iznenada, okliznuo se i u trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << našao u „zagrljaju“ nabujale reke. Kao neplivača, matica ga je povukla daleko od obale. Usledili su panika i povici slučajnih prolaznika, koje je za vreme radnog sastanka u hotelu „Đerdap“ začuo Miloš Bolbotinović. Istog momenta, u odelu je skočio u nadošli Dunav i krenuo u borbu za dečakov život. - S obale sam ugledao da voda brzo nosi dečaka i u odelu i cipelama sam skočio u mutnu vodu Dunava - seća se Bolbotinović. Uspeo sam da doplivam do njega. Međutim, Ljubiša je grčevito nastojao da spas nađe u mom zagrljaju. To nije bilo moguće, a svi pokušaji da sa njim doplivam do obale bili su bezuspešni. Posle petnaestominutne borbe sa podivljalom rekom, Miloša je stigao umor. Na trenutak je pomislio da neće uspeti.NAGRADA I OPOMENA ZA ispoljenu hrabrost i požrtvovanje, lokalna samouprava dodelila je godišnju nagradu Milošu Bolbotinoviću, ali i uputila poruku roditeljima da tokom sezone kupanja na Dunavu više pažnje posvete deci. - Miloš je položio ispit iz humanosti. Iako je otac troje dece, nijednog trenutka nije razmišljao da se upusti u borbu sa ćudljivom rekom i spase malog Ljubišu. Ceo događaj mora biti opomena roditeljima da tokom sezone kupanja povedu više računa o svojoj deci - istakao je Radovan Arežina, predsednik ove podunavske opštine. - Na sreću, do nas je doplivao Dejan Šomonović, sa prslukom za spasavanje, i to je bilo presudno da spasemo dečaka - nastavlja Bolbotinović. - Nedugo zatim, do nas je kajakom stigao i Predrag Stanikić. Nas trojica smo uspeli da Ljubišu ubacimo u čamac. Dečak nije progovarao. Bio je u šoku i drhtao je. Tak kada smo stigli do obale, briznuo je u plač. I nas trojica smo zaplakali sa njim... Ljubiša Nikolić je miran i stidljiv dečak, koji obožava druženje sa pecaljkom i rekom, ali ga je ta strast u deliću sekunde umalo koštala života. Nije želeo da priča, niti da se fotografiše. Stidi se, veli. Krije pogled, gleda u zemlju... Ispoštovali smo njegovu želju. - Moj sin je, kao i mnogo puta ranije, uzeo pecaljku i krenuo na Dunav - priča nam dečakov otac Dobrivoje, penzionisani policajac. - Kako se njegovo odsustvo od kuće odužilo, pozvao sam ga mobilnim telefonom, ali nije bio dostupan. Bio je to signal da krenem ka dunavskom keju. Crne misli su mi prolazile kroz glavu, koje su se obistinile kada sam video okupljene ljude na obali. Za Dobrivoja je tih desetak minuta bilo kao večnost. Stajao je, kaže, kao polumrtav na keju i nemo gledao u nabujali Dunav. A onda je kajak sa njegovim detetom doplovio do obale. - Ljubiša je iskočio iz čamca i potrčao ka meni - plače Dobrivoje. - Zagrlio sam ga, čvrsto! Osetio sam se kao da je moj sin ponovo rođen. Zahvaljujući hrabrosti Miloša Bolbotinovića moje dete je dobilo nov život. Miloš, otac troje dece, nije bio previše raspoložen da priča o tom događaju. - A šta tu ima da se kaže - upitao je Bolbotinović. - Nisam uradio ništa što ne bi i bilo ko drugi na mom mestu...

Nastavak na Večernje novosti...