Izvor: BKTV News, 07.Avg.2012, 13:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spas u finansijskoj konsolidaciji

Ovog puta, u dva nastavka – danas i sutra, objavljujem, kao svog gosta u mojoj kolumni, deo obraćanja grupe istaknutih beogradskih ekonomskih eksperata i univerzitetskih profesora koji nisu imali prilike da svakog dana budu na ekranima TV stanica ili stranicama dnevnih listova. U njihovo ime, obraćanje premijeru, potpisao je prof. Dr Kostadin Pušara, univerzitetski profesor naših, ali i stranih fakulteta. Tekst glasi:
„U ime velikog broja nezavisnih intelektualaca, čestitam na izboru >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << za Predsednika Vlade, sa željom da budete najbolji Premijer, i da ispunite očekivanja građana od nove Vlade. Povodom Vašeg ekspozea u kome ste, pored ostalog, izložili i koncept ekonomskog programa, želim da Vam uputim određene sugestije.
Delim mišljenje mnogih mojih kolega, i iz zemlje i iz inostranstva, sa kojima sarađujem i sa kojima sam ovih dana u razmeni mišljenja oko mogućeg ekonomskog oporavka privrede naše zemlje, da je u Vašem ekspozeu izostala precizna programska orjentacija ekonomskog programa.
Tim povodom želim da Vam uputim naše sugestije u pravcu preciznijih mera za poboljšanje ekonomskog programa:
Privreda naše zemlje danas je u vrlo teškom položaju, kriza je sve dublja i sve je veće nepoverenje da će se nešto brzo uraditi i popraviti. U uslovima krize moguće su kratkoročne i dugoročne mere. U kratkoročne mere spada tzv. krizni menadžment, odnosno upravljanje privredom u krizama. U tome se nameće kao prvo i najvažnije pitanje finansijska konsolidacija, koja se može provesti u tri koraka: Stabilizacija deviznog kursa, odnosno održivost deviznog kursa, a to znači preduzimanje adekvatnih mera za usklađenost kamatnih stopa i inflacije sa onima u okruženju i šire, kao i određene mere za usaglašavanje u spoljnoj razmeni. Pri tome je potrebno pustiti kurs da pliva i znatno smanjiti potrebne devizne rezerve. U tom slučaju nema potrebe da Centralna banka interveniše prodajom ili kupovinom stranog novca, niti da gomila devizne rezerve. Istovremeno, treba preduzeti korake za stabilizaciju bankarskog sistema, počev od Centralne banke. To podrazumeva prethodno ispitivanje postojeće stabilnosti svih banaka i njihovih dužnika (preduzeća, građana i države). U vezi sa ovim podseća nas jedna Vaša ranija izjava koja se odnosi na bankarstvo, što Vas u izvesnom smislu dovodi u sukob sa bankarima. Izražavamo punu podršku toj Vašoj izjavi. Ako istrajete do kraja u Vašim namerama ima nade da se stabilizuje bankarstvo i da se u njegovom okviru izgradi model Nacionalne banke za razvoj, po ugledu na razvijene zemlje u borbi sa krizom. U okviru finansijske stabilizacije, potrebno je, takođe, obezbediti sigurne izvore za tekuće finansiranje u okviru budžetskih korisnika i međunarodnih obaveza. Ako su sigurni izvori jedino dalje kreditno zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, onda bi trebalo voditi računa o kamatnim stopama i reprogramiranju dospelih obaveza. Kamatne stope bi trebalo da se kreću u visini rasta godišnjeg BDP-a, jer ako su kamatne stope neprilagođene ovom rastu, onda od međunarodnih kredita je veća šteta nego korist posmatrano dugoročno, a u našoj praksi do sada je bilo tako. U kratkoročnim merama finansijske konsolidacije mogu se primeniti i mere ukidanja parafiskalnih nameta, smanjenja nekih poreskih opterećenja onim sektorima koji su u najtežoj situaciji, a neke poreze povećati, kao naprimer porezi na imovinu, profit i sl. Poseban izvor prihoda može se obezbediti kroz proces preispitivanja privatizovanih preduzeća za koje se sumnja da su izvršene protivzakonito, tako što bi se oporezovali svi oni koji su se kroz protivzakonitu privatizaciju obogatili. To je model koji je primenjem u Rusiji i nekim drugim zemljama, a posebno je poznat primer Francuske, posle Drugog svetskog rada, kada je Francuska donela Zakon o oporezivanju profitera iz ratnog vihora i time je država stabilizovala svoje finansije. Treba verovati da je proces privatizacije u našoj privredi u predhodnom periodu pružio dovoljno mogućnosti pojedincima da se neopravdano obogate. Država ima pravo i moralnu obavezu da oporezuje sve ekstraprofitere koji su se obogatili ne svojim radom. Po nekim procenama, u ovom slučaju mogućno je putem oporezivanja doći do vrlo značajnih sredstava za naše finansije u ovom trenutku. Time bi se zadovoljila i pravda i pravičnost“. Srdačno,u ime grupe ekonomskih stručnjaka
Prof. dr Kostadin Pušara, O.M.
Međunarodni univerzitetski ambasador
SUTRA: BEZ  USPEŠNIH MENADŽERA,
 NEMA PROMENA 
Tweet

Nastavak na BKTV News...