Izvor: Kurir, 18.Mar.2013, 11:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spas je kod hirurga

Hroničnim ranama smatraju se one koje zbog nekog problema u organizmu ne zarastu duže od 15 dana

U Srbiji oko 60.000 stanovnika, uglavnom starije životne dobi, pati od hroničnih rana! Najčešće ih dobijaju oboleli od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa, kao i nepokretni bolesnici, a lečenje traje više meseci, nekad i godina. Svakog drugog dana oboleli moraju da odlaze na previjanja, a retko koji ih lekar uputi specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << bi mogli da se reše svojih muka.

Dr Vesna Rakić, specijalistkinja plastične i rekonstruktivne hirurgije u Kliničkom centru Srbije, objašnjava za Dr Kurir da se hroničnim ranama smatraju one koje zbog nekog problema ne mogu da zarastu duže od 15 dana.

- Posebna i najčešća grupa hroničnih rana javlja se na potkolenicama (ulcus cruris) i stopalima (dijabetično stopalo). One nastaju usled loše cirkulacije izazvane kardiovaskularnim oboljenjem ili šećernom bolešću. Mogu da se jave i kod onih koji su vezani za postelju, privremeno ili trajno - navodi naša sagovornica i upozorava da se sve akutno nastale rane mogu pretvoriti u hronične ako dođe do njihove infekcije, ili nije obavljena njihova pravilna primarna obrada, ili nije ušivena.

Prema njenim rečima, u ranama se gotovo uvek nalaze bakterije, kojima pogoduju uslovi rasta bez kiseonika.

- Zato je bitno da se one izlože vazduhu, ispiraju pijaćom vodom i sapunicom. Pacijent može da se kupa bez ograničenja. Posle ispiranja, na ranu bi trebalo staviti neki antiseptik koji je hirurg-plastičar odredio i previti je sterilnom gazom ili nekom drugom oblogom za rane - savetuje dr Rakić.

Ona otkriva da rekonstruktivna hirurgija raspolaže tehnikama koje mogu da reše problem sa svakom otvorenom ranom.

- Da li će dijabetičar imati neku hroničnu ranu, zavisi od opsega oštećenja koji je izazvao šećer. Organizam trpi do izvesne mere da ga mučite, posle toga posustaje. Dijabetičari dobijaju visok pritisak, otkazuju im bubrezi, nastaju hronične rane ili gangrena, javlja se slepilo. Zato je neophodno da ne čekaju da dospeju u taj stadijum, nego da na vreme potraže pomoć lekara - upozorava ona.

Oprezno s ranama

Bez obzira koliko rana izgleda bezazleno, neophodno je da se povređeni javi svom lekaru da bi dobio odgovarajuća uputstva.

- Mala ubodna rana, bez većeg krvarenja, može biti veoma pogodna za nastanak tetanusa, naročito ako je nastala u polju, ubodom na esker ili alatku koja je često u kontaktu sa zemljom. Posebno su ugroženi stariji jer je od njihove redovne vakcinacije protiv tetanusa prošlo više decenija. Rane promera većeg od centimetra, u situaciji kad je došlo do potpunog prekida svih slojeva kože, zahteva pregled hirurga - kaže dr Vesna Rakić.

Antrfile:

Svakih 30 sekundi hirurzi amputiraju po jednu nogu

Jedan odsto svetske populacije, tj. oko 60 miliona ljudi ima rane na nogama usled proširenih vena. One nisu toliko opasne po zdravlje u celini koliko su opasne rane od dijabetesa. Zbog šećerne bolesti i promena na stopalima, u svetu se na svakih 30 sekundi amputira po jedna noga. U Srbiji je prvi Međunarodni kongres za lečenje hroničnih rana održan u novembru 2012. godine sa namerom da se standardizuje i osavremeni dijagnostika i lečenje i da se preporuče načini organizacije svih specijalista koji učestvuju u njihovom lečenju.

Nastavak na Kurir...