Izvor: RTS, 03.Avg.2012, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španski sindrom u Ljubljani
Sa svojim problematičnim bankama i sporim ekonomskim rastom Slovenija preti da postane sledeće problematično dete evropske dužničke krize. Bonitetske agencije "Standard end Purs" i "Mudis" smanjile rejting Sloveniji. Stručnjaci predviđaju da će Ljubljani uskoro biti potreban spasonosni paket.
Pet evropskih članica već je zatražilo pomoć za spasavanje svojih ekonomija. Da li će Slovenija postati šesta, pita se novinar nemačkog lista "Špigl".
Bonitetska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << agencija Standard end Purs snizila je ocenu kreditne sposobnosti Slovenije sa "A plus" na "A", a kao jedan od razloga za sniženje ocene navela je narastajuću političku polarizaciju i nedostatak konsenzusa između političkih partija, što predstavlja rizik za planirane strukturne reforme u državi.
Agencija konstatuje da zbog političke nesigurnosti postoji rizik za planiranje budžeta, reformu penzionog i zdravstvenog sistema, reformu tržišta rada i druge reforme.
Kasno sinoć i američka bonitetska agencija Mudis snizila je rejting državnih obveznica za tri stepena i prebacila njen prethodni rejting sa "A2" na "Baa2", preteći daljim snižavanjem u budućnosti. Agencija je takođe promenila ekonomska predviđanja za Sloveniju na "negativno".
Državne obveznice Slovenija sada se nalaze dva stepena iznad najniže ocene, koja će, ukoliko bude dodeljena, uticati da slovenačke obveznice od solidne investicije postanu veoma špekulativne.
Iz agencije "Mudis" kažu da su snizili rejting zbog loših pozajmica vrednih više milijardi evra u bankarskom sektoru, problema u finansiranju i prilično velikih rizika u finansijskom sektoru.
Tri najveće banke u zemlji "NLB", "NKBM" i "Abanke Vipa" sada traže dokapitalizaciju i državnu intervenciju koja će odneti od najmanje dva, do osam odsto BDP. Agencija je takođe navela da rastuće kamate na slovenačke državne obveznice još jedan razlog za sniženje.
Početkom jula, prva bivša istočnoevropska zemlja koja je pristupila evrozoni pomenuta je kao mogući šesti kandidat za pomoć, piše "Špigl". Ali slovenačka vlada je demantovala da će joj trebati pomoć Brisela i MMF-a. Smanjivanje potrošnje za sad su zaustavili opasnost, rekao je premijer Janez Janša.
Ali u četvrtak, "Mudis" je upozorio da se slovenačka vlada muči sa većim troškovima refinansiranja i ograničenim pristupom prema finansijskim tržištima, a likvidnost banaka u zemlji postaje sve zavisnija od Evropske centralne banke.
Sve manje opcija
Loša finansijska situacija samo će biti pojačana slabim ekonomskim oporavkom, upozoravaju iz "Mudisa". Agencija je dalje napomenula da Ljubljana nije uspela da zauzda budžetski deficit, koji bi mogao da premaši granicu od 3,5 odsto BDP-a, koja je dozvoljena po pravilima evrozone kojima treba da se osigura stabilnost zajedničke valute.
Slovenački ekonomisti takođe se slažu da zemlja ne može da se izbori sa finansijskim problemima. Ekonomista Jože Damijan skoro je rekao da su Sloveniji ostala dva izbora. Ili da zatraži celokupni paket pomoći od evropskog fonda, ili da, poput Španije, zatraži novac za svoje banke.
Damijan procenjuje da je veličina loših pozajmica slovenačkim bankama između šest i osam milijardi evra.
"Čišćenje ove 'toksične aktive'moglo bi da poveća budžetski deficit na 20, pa čak i do 28 odsto BDP-a, što će povećati kamate na zaduživanje na više od 12 odsto. Sa tolikim kamatama nijedna zemlja ne može da se finansira na srednjem roku, a kamoli duže", kaže Damijan.
Poput Kipram koji se prijavio za pomoć u julu, Slovenija je premala da bi dramatično pojačala krizu u evrozoni. Međutim, sama činjenica da će EU morati da finansira i šestu zemlju dolazi u veoma delikatnom trenutku za evropske lidere.
Imajući u vidu ograničena sredstva u stalnom fondu za evrozonu, Evropskom mehanizmu za stabilnost, sada se sve više diskutuje o tome da li bi Evrpska centralna banka trebala da počne da kupuje velike količine državnih obveznica svojih problematičnih članica.
Slovenija je veoma zavisna od svog izvoza u EU, pošto 72 odsto izvoza ide za druge evropske zemlje, najvećim delom u Nemačku, Italiju, Austriju i Francusku. Slovenija najviše izvozi kola, delove za automobile, hemijske i farmaceutske proizvode, elektroniku, drvo i nameštaj.
.jpg)
