Izvor: Blic, 24.Okt.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spajdermeni sa kofama
Sa dvadeset četvrtog sprata "Beograđanke" debelo uže spušta se polako prema zemlji. Na njemu zakačen visi čovek, obavijen pojasom i sa četkama u rukama. Predrag Stošić (49) pere staklo prozora, sedi na visećoj klupici, u pauzama pije sok, i ne obazire se na činjenicu da ga od čvrstog tla deli više desetina metara.
Predrag je završio Geološki fakultet i njegova glavna preokupacija u životu je speleologija, istraživanje pećina, čime je počeo da se bavi sa 20 godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U 24. počeo je da radi i kao perač prozora. Kako kaže, ljudi koje viđamo kako na užadi vise sa solitera bave se raznovrsnim zanatskim poslom.
- Kada govore o našem poslu, ljudi uvek kažu "perači prozora", a mi u stvari obavljamo različite zanatske radove, kao zavarivanje, čišćenje, zamena oluka na visokim spratovima, hidro i termo izolacije. Sa mnom rade moleri, varioci i mnoge druge zanatlije - kaže Peca.
Njegov prvi posao bio je u zimu, a tada je zbog hladnoće najteže raditi. Bila je 1984. godina i u Beogradu je sneg napadao pola metra, a njegov zadatak bio je da krovove višespratnica očisti od snežnih padavina. Sa sličnim radovima susretao se i ranije kada se u pećinama, gde je vršio istraživanja, spuštao u dubine do nekoliko stotina metara.
Posao pranja spoljašnjih stakala na prozorima visokih zgrada rade ekipe od po 10 do 12 ljudi.
- Rizično je raditi ovaj posao jer iziskuje dodatnu dozu opreznosti i radi se u nesvakidašnjem okruženju. Najveće zgrade na kojima sam radio su "Inex", "Beograđanka" i "Genex" - kaže Predrag. Želeo je da se bavi alpinizmom, paraglajdingom, ronjenjem, ali najviše slobodno vreme troši na istraživanja u pećinama. Za visinske poslove odlučio se davnih 80-ih godina, kada je u Beogradu bilo malo firmi koje su se time bavile, pa je to bio i unosan posao. U to vreme nije ni bilo mnogo visokih zgrada kojima su bile potrebne usluge perača prozora. Za ovaj posao najvažnije je da čovek veruje opremi i da se ne plaši visine. Ipak, naglašava, da je strah od visine normalan i da postoji kod svih ljudi. Kod njega je vremenom nestao, a rad na velikim visinama postao je rutina. Opasnost koja vreba na visini umanjuje se ako je čovek oprezan i pažljiv.
- Za sve one nesreće koje se dešavaju na građevinskim skelama ili na poslu pranja prozora kriv je sam čovek ili nedostatak adekvatne opreme. Na skelama ljudi nemaju opremu već se šetaju na visinama bez ikakve zaštite. Mi sa druge strane imamo opremu koju sami održavamo - priča Predrag.
Ako neko poželi da se bavi ovim poslom, potrebno je da završi kurs od tri meseca u nekom od speleoloških ili alpinističkih klubova, a zatim se obavlja lekarski pregled na kojem se utvrđuje psihofizička sposobnost za rad. Pranje zgrade visoke do 100 metara traje u proseku dva sata.
- Ume da bude zastrašujuće za nekog ko prvi put sa užeta na visini 20. sprata pogleda dole na ulicu i vidi samo automobile koji su veličine kutije šibica. Iako su naše kancelarije u vazduhu, zastupljena je radna atmosfera kao u bilo kojoj firmi. Postoji komunikacija među kolegama. Mi razgovaramo među sobom, ali i sa onima u zgradi, pravimo pauze za ručak i kafu. Dok smo radili zgradu "Inexa", zaposleni su nam doturali kafu i sok kroz otvorene prozore.
Sada kad je zima na vratima, perači prozora pakuju svoju opremu i povlače se. Kažu da ne rade po lošim vremenskim uslovima. Kiša, oluja i sneg njihovi su najveći neprijatelji. Akrobacije ovih neobičnih radnika ponovo nas očekuju sa lepšim vremenom.
Pojas, uže i klupica
Oprema perača prozora podrazumeva: pojas koji drži telo i vezuje se oko trupa, sprave za penjanje, noseću i sigurnosnu užad, statično i dinamično uže, grudnu i nožnu penjalicu, spuštalicu i razna tehnička pomagala za sistem rada. Odelo radnika zavisi od temperature i vrste posla. Kada se radi sa vodom, nose se gumena odela, a zimi su obavezna termoodela i duple rukavice. Klupica za sedenje je važan deo opreme. To je drvena daska sa četiri rupe, kroz njih se provlače kanapi koji se dalje vezuju za glavno uže za koje je vezan radnik.
Speleologija prva ljubav
Predrag radi i kao speleolog, a istražujući pećine zaključio je da su mnoge uništene za vreme Jugoslavije. „U to vreme hteli su da ih opreme za posete turista i napravili su štetu. Uveli su veštačko osvetljenje, a ono utiče na prirodnu toplotu. Taj topao vazduh remeti prirodnu sredinu, isušuje i topi ukrase pećine. A pravilno i lepo uređenje ovih čuda prirode moglo bi da privuče turiste”.
.jpg)
