Izvor: Blic, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spajanje ljudskih i kravljih ćelija
Spajanje ljudskih i kravljih ćelija
Zahtev britanskih naučnika da im se dozvoli da kreiraju embrione spajajući DNK ljudskih ćelija sa životinjskim jajnim ćelijama uzburkala je javnost koja se plaši eksperimentisanja u toj nedovoljno istraženoj oblasti.
Istraživači na Univerzitetu u Njukaslu i Kraljevskom koledžu u Londonu zatražili su dozvolu od Uprave za ljudsku oplodnju i embriologiju da tri godine istražuju u toj oblasti. Oni ističu da će se ovako dobijenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hibridnom embrionu dozvoliti da se razvija svega par dana. Doktor Miodrag Stojković iz Leskovca u razgovoru za 'Blic' ističe da je u toj oblasti najveći problem nedostatak ljudskih jajnih ćelija.
- Najveći problem u terapijskom istraživanju matičnih ćelija je izvor ljudskih jajnih ćelija. Problem za britanske naučnike je to što oni sve ljudske jajne ćelije dobijaju iz klinike za veštačku oplodnju, znači, njihov kvalitet je ograničen - kaže Stojković.
Prema njegovim rečima, zabrinutost zbog neetičkog i potencijalno opasnog metoda fuzionisanja ljudskih i životinjskih ćelija je neopravdana:
- Radi se isključivo o procesu u istraživačke svrhe. Naučnici će, zapravo, uzimati životinjske jajne ćelije na klanici i ukoliko dobiju dozvolu, imaće neograničen broj. Znači, ovaj postupak nema veze sa terapijskim procesom.
Doktor Evan Haris, poslanik Liberalnodemokratske partije u Donjem domu Parlamenta i član Komiteta za nauku i tehnologiju tvrdi da korist od ovog istraživanja može biti velika i da bi bilo nemoralno zabranjivati istraživanje u toj oblasti. Međutim, onda se postavlja pitanje cilja ove procedure i opravdanost, a naš najuspešniji genetičar kaže da britanski naučnici žele da dodatno istraže i tehnički poboljšaju proceduru dobijanja matičnih ćelija:
'Osnovni cilj u toj oblasti jeste da se identifikuju ćelije davaoci, ali bez korišćenja ljudskih jajnih ćelija. Dok sam bio u Nemačkoj i dok sam se bavio istraživanjem vezanim za kloniranje životinja, ja sam imao preko 1.000 životinjskih ćelija na raspolaganju. Velika većina naučnika provede životni vek a da ne vidi toliki broj ljudskih ćelija. Naučnici žele da vide kako se ćelije razvijaju posle fuzije i da li bi taj proces bio koristan za izvođenje u laboratoriji'.
Britanski naučnici žele da ljudski DNK ubrizgaju u jajnu ćeliju krave, čiji je genetski materijal uklonjen i tako stvore embrion. Ova tehnika se koristila i u kloniranju ovce Doli. Od embriona starog šest dana mogle bi da se uzmu matične ćelije, pre nego što on bude uništen. Istraživanje matičnih ćelija spada u oblasti medicine koje najviše obećavaju i koje se ubrzano razvija poslednjih godina. Matične ćelije predstavljaju osnovu embriona starog pet dana. One se kasnije razvijaju u različite organe. Njihovo istraživanje pomoći će naučnicima da leče Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest.
'Najveći problem predstavlja nepoznavanje matičnih ćelija, koje su specifične za svakog pacijenta. Tek kada one budu u potpunosti istražene, onda će naučnici moći da leče veliki broj bolesti. Ima više od 1.800 bolesti koje su naslednog karaktera. Za većinu, mi ne znamo uzroke. Naučnici žele da eliminišu nasledni faktor u prenošenju bolesti. Mi se sada bavimo lečenjem uzroka i posledica, a ne simptomima koje sadrže matične ćelije', tvrdi doktor Stojković.
A. Petrović
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
