Izvor: Večernje novosti, 11.Maj.2014, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sovjetska obeležja nestajala preko noći
ZABELEŽENO JE da su 22. oktobra 1944. godine, dva dana po oslobađanju Beograda, na Trgu republike, u srcu Beograda, sahranjeni pali borci Crvene armije i partizanskih jedinica. Prvu lopatu zemlje za grobnicu iskopao je general Vladimir Ivanovič Ždanov, komandant 4. gardijskog mehanizovanog korpusa. Desetine tela ruskih i srpskih boraca, poginulih na potezu od Albanije do Kalemegdana, sahranjena su na Pozorišnom trgu. Skromni spomenik, na tom mestu podignut, bio je gotovo svetilište za Beograđane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koji su 1.287 dana proveli pod nemačkom okupacijom. Ipak, nestao je preko noći, 1948. godine, u vreme sukoba Tita i Staljina. O postojanju spomenika svedoče retke fotografije, kao što je ova iz foto-dokumentacije "Borbe". Podataka nema kada je tačno spomenik srušen. Tragajući za datumom izmeštanja tela poginulih boraca kontaktirali smo sa nekoliko istoričara. Biljana Stanić, iz Muzeja grada Beograda, i Nenad Lejben Špergel, iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, smatraju da je u pitanju 1948. Dr Olga Manojlović Pintar, iz Instituta za noviju istoriju Srbije, u radu "Široka strana moja rodnaja" navodi da je 1944. i 1945. u Beogradu bilo podignuto 18 velikih spomenika ruskim vojnicima, 32 manja, dok su 52 bila u planu da se izgrade. - Obeležja su nestajala tokom noći u vreme svađe Staljina i Tita i najverovatnije je i ovaj na Trgu tako uklonjen 1948. - kaže Pintar. Tela sovjetskih boraca pohranjena su 1954. na Groblju oslobodiocima Beograda, a kada se desila ekshumacija nije zabeleženo. Dr Darko Ćirić, iz Muzeja grada Beograda, ipak smatra da posmrtni ostaci poginulih boraca nisu premešteni "tokom noći", već verovatno negde oko 1952. kada je počela izgradnja Groblja oslobodiocima. Ćirić podseća da su ekshumacije rađene planski i da Tito nikada, pa ni u trenucima najveće zavade, nije negirao veliku pomoć Rusa u oslobađanju zemlje. Nije ni mogao - svi su znali koliki je bio ruski doprinos. POGINULI BORCI NOVJ I CRVENOARMEJCI U borbama za oslobođenje Beograda, od 14. do 20. oktobra 1944. godine, poginula su 2.953 borca NOVJ i oko 960 crvenoarmejaca. Većina poginulih boraca sahranjena je na Groblju oslobodiocima Beograda.
Nastavak na Večernje novosti...
