Izvor: Blic, 12.Okt.2013, 18:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sonetom protiv tiranije

Uzvicima: „Bravo, bravo!“ i dugim gromoglasnim aplauzom završena je preksinoć u dupke punoj sali Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu premijera predstave „Šekspir u Kremlju“ Ive Štivičića u režiji Lenke Udovički. Glumačku ekipu čine: Ozren Grabarić, Jasna Đuričić, Bojan Dimitrijević, Boris Isaković, Filip Đurić, Nenad Pećinar, Miroslav Fabri, Mladen Vasari, Radoje Čupić i drugi

Već u prvim scenama ovog tročasovnog ostvarenja, rađenog u koprodukciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SNP i Teatra Ulysses, koje je premijeru na Brionima imalo letos, raskošan glumački ansambl zaokupio je pažnju i pobudio ushićenje nižući i pretapajući oporo gorke replike i zbivanja s neodoljivo duhovitim prikazanjima.

Iako se radnja odvija tokom poslednjih dana Staljinove vladavine, ova scenska pripovest zapravo je svojevrstan odraz naših današnjih života, dilema, tegoba... pa i, uprkos svemu, vere da će upravo umetnost osvetliti put ka izlazu ili makar svom tom čemeru dati smisao.

Gledala je publika, između ostalog, upečatljive scene sastanaka Politbiroa, odnosno političkih moćnika tako okrutnih spram onih ispod sebe i još više snishodljivih spram onih iznad sebe, likove koji su i bez krivice krivi, umetnike koje sudbina lomi...

O cunamiju

Na pauzi zdušno se, naravno, razgovaralo o predstavi, ali i o datom društvenom trenutku. U jednoj od okupljenih grupa bio je i Nenad Čanak, kome je upućena i upitna konstatacija koja se odnosila na njegovu izjavu da smo „prošli osmogodišnji cunami, sada tektonski poremećaj i da sledi smirivanje“. Šaljivo je prokomentarisao novinare, a zatim kazao: „Čuo sam, a nisam to rekao. Rekao sam jednogodišnji cunami. Ne znam kako je jednogodišnje postalo osmogodišnje“, kazao je Čanak dok su se drugi zapitali po kojoj logici su to kasnije mnogi mediji prenosili, s obzirom na to da odrednica „osmogodišnji“ nužno pobuđuje upitanost.

„Ko je čuo za carske batinaše? Ali za Tolstoja, Puškina... jeste, i vas će pamtiti kao policajca iz Kremlja koji je voleo Jesenjina“, reći će u jednom trenutku Gavrilo (hvale vredan Bojan Dimitrijević) ozloglašenom Lavrentiju u izvrsnom tumačenju Ozrena Grabarića. A kad Staljin (odličan Boris Isaković) zatraži da večera sa glumcem za koga i ne zna da je godinama na robiji, međ publiku kao gong stiže, između ostalog, i Šekspirov Sonet 66. Pomenutog glumca na letošnjoj premijeri tumačio je Dragan Mićanović, a za novosadsku u tu ulogu je, kako se to kaže, uskočio Nebojša Dugalić. Kako ju je odigrao, najbolje govori oduševljenje publike. A spremio ju je, kažu, iako je tako obimna, za samo 36 sati, a i to uz druge aktivnosti.

„Sačuvati živu glavu, na kraju krajeva, ipak je osnovni ljudski poriv. Ali izgovoriti istinu sadrži u sebi mogućnost promene. (...) Može li u svemu tome opstati ljubav, mogu li deca izrasti u ljude i ima li nešto u ljudskoj prirodi što navodi na tiraniju...“, napisala je o predstavi dramaturg Tena Štivičić.

Upitan za eventualnu razliku između letošnje „morske“ i preksinoćne „kopnene“ premijere, Rade Šerbedžija, osnivač Teatra Ulysses“, kaže:

- Sad kad vidim izvođenje u velikom kazalištu, bez obzira na ljepotu Briuna, vidim da ova predstava zapravo pripada velikom nacionalnom kazalištu. Zapravo taj teatar je cela bivša Rusija i cjela bivša Jugoslavija i svih vihora koji su tuda tutnjali i tutnje... Inače, ja sam se zaljubio u taj tekst još dok je bio u nastajanju, dok sam sa Štivičićem o njemu razgovarao. Divne rečenice, monolozi... Dobili smo jedan raskošan dramski tekst.

„Dobra predstava, zaista“, kaže Slobodan Tišma i dodaje: „Politike, pritisci, neslobode... Sudbina umetnika sazdana od tragedije u komediji i obrnuto. Jasna Đuričić je maestralna, uopšte svi glumci su jako dobri.“

Predstava je u oktobru na repertoaru SNP-a 10, 11. i 12, a kako kažu u pozorištu, karte su razgrabljene za sva tri izvođenja .

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...