Izvor: Blic, 08.Sep.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solo
Postoje mišljenja da je Prinsov solo u numeri “While My Guitar Gently Weeps” na inauguraciji Džordža Harisona u Rokenrol hol slave najbolji ikada odsviran. Ta tvrdnja, uz sve ograde u vezi sa terminom “najbolji”, nije bez osnova.
Danas, međutim, želim sa vama da podelim utiske u vezi sa gitarskim zlatom dvojice drugih muzičara: Vejna Krejmera, jednog od dvojice gitarista MC5, i Krisa Dolimora, gitariste koji je svojim radom sa The Godfathers redefinisao agresivnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << britansku gitaru.
Kad sam prvi put čuo solo Vejna Krejmera u verziji hita Litl Ričarda "Tutti Frutti” sa njihovog albuma "Back in the USA”, bio sam u najmanju ruku iznenađen. Izveden precizno, savršeno korespondentan energiji i smislu pesme i toliko dovršen da mu se ništa nije moglo ni dodati niti oduzeti, taj relativno kratki fragment svakim tonom je, poput laserskog mlaza, prosto sagorevao sve što je pre i mnogo posle njega urađeno. Kod svih novih preispitivanja, on bi jednostavno isplivao na površinu i nastavio da plovi punom snagom, ostavljajući isti zadivljujući trag uzburkane pene kao i kad je zaplovio prvi put.
Kris Dolimor nije proveo mnogo vremena sa The Godfathers, ali bi i solo na "Walking Talking Johnny Cash Blues” sa trećeg albuma "More Songs About Love and Hate” (1989) bio dovoljan. U produkciji Vika Mejla, Godfathers su pretili, grmeli i tutnjali kao malo ko. Dolimorova sola bila su kao vožnje toboganom, ali je onaj u "Walking Talking Johnny Cash Blues” prešao sve granice vratolomnosti.
Svi nagli zaokreti, usponi i survavanja zamišljeni su i izvedeni uz maksimum tehničke virtuoznosti, sa superiornim osećajem za sve što je u vrlo britanskom pristupu gitari bilo najplemenitije. Kad se ta jedinstvena kanonada po svemu izuzetnog gitariste (danas uglavnom posvećenog akustičnom bluzu; poslednji album nosi naslov "No Ghosts In This House”) završi, ostajete sa potpuno suprotnim osećajem: da se ništa nije završilo i da sve, zapravo, tek tada počinje.
