Izvor: Press, 03.Nov.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Soliteri se ljuljali, sitan nameštaj šetao po sobi!
Ljuljanje zidova i krckanje suvenira na policama probudilo je više hiljada stanara najviših zgrada u Beogradu. Stanari solitera „Geneks" i „Rudo", koji žive i na više od sto metara visine, kažu da su osetili da im se zgrada jako „njiše", a u neverici su gledali kako im stvari lete po sobi!
Ipak, nisu panično napuštali stanove sporednim stepeništem jer im je, kako kažu, košava „istrenirala živce", pa su navikli da se cela zgrada >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << povremeno zatetura.- Mi na vrhu zgrade stalno se ljuljuškamo! Probudio me lavež pasa, a kada sam otvorio oči, video sam da luster leti po sobi! Odmah sam znao da je zemljotres. Razmišljam, ako je jak, nema mi spasa i nema potrebe da bežim jer dok se spustim sa 30. sprata pola zgrade će se srušiti! Oslušnuo sam nekoliko minuta, čuo da iz hodnika i okolnih stanova ne dopiru panični glasovi, pa sam se okrenuo u krevetu i nastavio da spavam - opisuje stanar 30. sprata zgrade „Geneksa" na Novom Beogradu Branko Tošić.
Dva sprata niže, bračni par Popović zemljotres je zatekao u spavaćoj sobi koja je na stotom metru iznad tla.
- Luster je odjednom počeo da škripi i da se pomera! Znao sam da je potres, jer kada duva košava, luster se uvek pomera u istom pravcu - priseća se penzioner Mića Popović.
Njegova supruga Snežana kaže da ju je iz sna trglo pucketanje drveta.
- Takav jeziv zvuk u životu nisam čula! Zatim sam čula zveckanje tanjira, pa lavež pasa. Nisam paničila, ali mi nije bilo ni svejedno... Pogledala sam kroz prozor i videla da niko nije izašao napolje - opisuje Popovićeva.
Na potresanja tla najburnije su odreagovali kućni ljubimci, a materijalna šteta, sem polomljenih sitnih suvenira, nije pričinjena. Veći strah od komšija sa poslednjih spratova osetili su stanari čiji su domovi bliži prizemlju, jer su prvi put doživeli takve potrese.
Uprkos zemljotresu, prema rečima stanara tri solitera na Konjarniku, iza njih je mirna noć. Ipak, polomljeni suveniri i strah koji „visi u vazduhu" svedoci su nesvakidašnje teške noći. Zveckali su tanjiri, čaše, palila su se svetla na soliteru, ali niko nije izašao napolje.
Porodica Gavrilović na 27. spratu solitera „Rudo 2", sakupljala je delove polomljenih figura.
- Joj, velika šteta! To mi je draga uspomena koju mi je poklonio muž... - sa suzama u očima priča Jelisaveta Gavrilović.
Njenog sina Acu potres je zatekao dok je sedeo za kompjuterom, a tastatura mu je otišla na drugi kraj stola. Veći strah, kažu u domu Gavrilovićevih, osetili su stanari nižih spratova.
.jpg)
