Izvor: RTS, 07.Feb.2014, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Solidarni porez preti obrazovanju?

Ne jenjavaju negodovanja fakultetskih profesora na progresivno oporezivanje zarada u javnom sektoru. Time se, kažu, favorizuju privatni fakulteti što će uticati na snižavanje kvaliteta obrazovanja. Rad profesora na više koloseka, smatraju drugi, veća je pretnja obrazovanju.

Negodovanja fakultetskih profesora na progresivno oporezivanje zarada u javnom sektoru ne jenjavaju. Upozoravaju da se time favorizuju privatni fakulteti i da će to neminovno uticati na snižavanje kvaliteta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << celokupnog visokog obrazovanja.

Pojedine fakultete koji već grcaju u dugovima zbog neplaćenih računa - solidarnost bi mogla koštati preskupo. Najnovije mere, tvrde profesori, ugroziće kvalitet i konkurentnost naučnoistraživačkih ustanova. Bolji prihodi tražiće se negde drugde.

Predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu Živoslav Tesić kaže da kvalitet može da bude ugrožen i ako određen broj nastavnika državnih fakulteta pređe na privatne gde je plata neuporedivo bolja. "Istraživači, ako žele da imaju saradnju s privredom, odlaze sa univerziteta i rade to preko privatnih firmi", ističe Tesić.

Povratak Beogradskog univerziteta na čuvenu Šangajsku listu nije bio lak, ali ga možemo lako izgubiti i postati drugorazredni Univerzitet, upozoravaju profesori. Bez naučnih skupova - teško ćemo zadržati mesto u prvih 500 - tvrdi dekan Filozofskog fakulteta koji je ove godine dobio novac samo za dva naučna skupa.

Miloš Arsenijević, dekan Filozofskog fakulteta, kaže da je situacija bila drugačija prošle godine.

"Šta mi možemo, nas deset odeljenja, da uradimo sa dva skupa godišnje? Ono što ostaje kao rezultat to je da su ti naučni rezultati objavljeni i potpisani sa Univerzitetom u Beogradu i po tome smo mi ušli na Šangajsku listu", podseća Arsenijević.

Udarac po novčaniku učinio je da se problemi objedine iako nisu povezani - objašnjavaju nadležni. 

"Smanjene su plate ovim solidarnim porezom, ali najnovije mere vlade nemaju nikakvog uticaja na finasiranje naučnih skupova, po programima ministarstva. Mi ćemo se truditi da u skladu sa raspoloživim sredstvima finansiramo što više. Može biti dva, može biti pet", kaže Jovan Bazić iz Ministarstva prosvete.

Jadikovke oko solidarnog poreza nisu sasvim opravdane, tvrdi profesor Ivić, jedan od koautora Strategije razvoja obrazvoanja.

"Ja ne bih o tome mnogo brinuo, naši profesori uveliko tezgare, slobodno koristim tu reč, tako da primanja na državnim univerzitetima nisu mala, zato što rade daleko od onoga što zakon dozvoljava. Imamo ljude koje rade na po devet viših škola ili fakulteta", ističe Ivić.

Takav rad na više koloseka, tvrdi profesor Ivić, mnogo je veća pretnja kvalitetu našeg visokog obrazovanja od solidarnog poreza.

Nastavak na RTS...