Izvor: Blic, 14.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šokantne slike hrišćanske vere
Štala, Vitlejemska zvezda, tri mudraca sa poklonima, scene Hristovog rođenja... daju novogodišnjim i božićnim čestitkama utisak otmenosti, ali i kriju njihovo istinsko značenje. Čak su i one „najbožićnije" slike često duboko uznemirujuće na drugi pogled: naizgled vesela scena sa poznatom ikonografijom Bogorodice sa novorođenčetom i raspevanim horom anđela zapravo potiče sa jedne od najstrašnijih i najpotresnijih kompozicija ikad naslikanih i deo je Izenhajmskog oltara Matijasa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Grinevalda. Mali muzej „Unterlinden" iz francuskog gradića Kolmara (u pokrajini Alzas) nedavno je otvorio izložbu („Izenhajmski oltar: Pogled na jedno remek-delo") posvećenu ovom izvrsnom retablu, koja otkriva i onu drugu stranu veselih božićnih čestitki starih majstora.
Izenhajmski oltar naslikan je oko 1515. godine i na njemu se nalazi devet slika punih protivrečnosti: od mračne predstave „Raspeća" do veselog prikaza „Bogorodice i malog Hrista". Reč je o četiri sloja oslikanih površina - dva seta savijajućih krila, poput dvostrukog ormara, čime dobijamo tri različita izgleda retabla. Prvi, kada su sva krila zatvorena, jeste predstava „Raspeća" sa mučno stvarnom, izuvijanom i krvavom figurom Hrista na krstu. U drugom izgledu, kada se krila otvore prvi put, otkrivaju se tri scene slavljenja Isusa: „Blagovesti", „Anđeoski koncert za Bogorodicu sa detetom" i „Vaskrsnuće". Treću sliku, kada se krila sasvim otvore, čine predstave „Svetih Pavla i Antonija u pustinji" i „Iskušavanja Sv. Antonija".
Prva stvar, dakle, koju ugledate prilazeći Izenhajmskom oltaru jeste smrt - užasavajuća, groteskna i mučna smrt. Sa drvenog, gotovo trodimenzionalnog krsta štrči telo umirućeg Hrista, sa pozelenelim prstima u stravičnom grču. Njegov Hrist je preplašen čovek na samrti, čije je žućkastozeleno trulo meso prekriveno krvavim ranama. Užasan izgled Hristovog mesa na oltarskoj slici nije plod umentikove mašte, već predstavlja simptome takozvane groznice Sv. Antonija, bolesti danas poznate kao ergotizam, koje su monasi manastira Sv. Antonija u Iznenhajmu pokušavali da iscele.
Ako je Grinevald naslikao najtužniju realističnu sliku Hristove smrti, na istom oltaru nalazi se i najsenzacionalnija predstava uskrsnuća. Grinevaldov „Vaskrsli Hrist" pluta izvan grobnice ka noćnom nebu osvetljenom širokom sunčevom svetlošću, koja obasjava i njegovo belo telo. Nimb od sunčevog diska, crvena boja Hristovih stigmata, zlatna boja kose i brade, bledoružičasta i modroplava boja njegovog ogrtača čine jedan od najsjajnijih kolorita u istoriji umetnosti. Grinevaldov zapanjujući smisao za kolorit omogućio mu je da sumornu tamu sa „Raspeća" pretvori u magičnu osvetljenu noć na „Vaskrsnuću".
Grinevaldovo dostignuće posledica je nastanka renesansnog pokreta u Nemačkoj, o čemu jasno govori i pomenuta izložba „Izenhajmski oltar: Pogled na jedno remek-delo"; iako je danas na francuskoj teritoriji, Izenhajmski oltar je nemačka slika do srži, mnogi je čak nazivaju nemačkom varijantom Sikstinske kapele.
Ovo remek-delo evropske umetnosti verovatno bi bilo poznatije široj publici da znamo nešto više o njegovom stvaraocu; u slučaju Matijasa Grinevalda, čak je i umetnikovo pravo ime pod znakom pitanja. „Grünewald" je nadimak koji mu je u 17. veku greškom pripisao istoričar umetnosti i slikar Joahim fon Zandrart. Umetnik skriven iza imena Matijasa Grinevalda bio je najverovatnije Matis Gotard Nitart, rođen u Vircburgu oko 1475, a preminuo 1528. godine. O njemu se malo šta zna, ali se ponešto može saznati pažljivim posmatranjem oltara: umetnikova ličnost i duša toliko su izražajni na oslikanim drvenim pločama da govore o paradoksu kako je čovek o kome znamo tako malo ostavio tako dubok vizuelni zapis svog emotivnog stanja. Predstava „Iskušenja Sv. Antonija" je tako detaljno urađena kao da je reč o pažljivo naslikanoj ispovesti, kao da gledamo umetnikovu autobiografiju. Grinevald nije hrišćanin koji vidi iza svog vremena, već duhovni mislilac koji meditira o najužasnijim misterijama svoje vere na način koji je istovremeno buntovnički, šokantan i čudnovato lep. Na taj način on je stvorio umetničko delo koje će posmatrača uzdrmati do srži - čak, ili naročito ako niste vernik. Izložba je otvorena do 2. marta.
Pikaso i Grinevald
U umetnikovoj viziji vera nije jednostavna i laka, ona je nasilna
i ekstremna. Nije ni čudo što su mnogi moderni umetnici bili fascinirani i inspirisani Grinevaldom: Oto Diks i Georg Gros koristili su Matijasove zgrčene prste i preminulo Hristovo telo na svojim predstavama ratnih veterana, dok je nadrealist Maks Ernst u „Iskušavanju Sv. Antonija" našao inspiraciju za svoje demonske ptice. Čak je i Pikaso naslikao seriju omaža posvećenu čudesnom slikaru.
.jpg)
