Izvor: Politika, 20.Mar.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Softver kontroliše rad lekara u KBC „Dr Dragiša Mišović”
Zahvaljujući kompjuterskom programu tačno se zna koliko je koji lekar pregledao pacijenata, uradio operacija i boravio na poslu
Uvođenjem savremenog kompjuterskog programa u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović” uspostavljen je novi sistemkoji omogućava da se u svakom trenutku vidi šta koji lekar radi, koliko je pregleda i operacija imao, šta je ubeležio od medicinske dokumentacije...
Kompjuterski softver je dobijen preko projekta Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zdravlja, kaže profesor dr Radisav Šćepanović, direktor bolnice, i zahvaljujući tome sada „na dlanu” imaju kompletno zdravstveno stanje svakog bolesnika i prate rad zaposlenih.
– Sada možemo da fakturišemo 98 odsto obavljenih usluga Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Plaća se samo broj usluga koje su obavljene u bolnici, što je dobro. Svaki doktor kontroliše šta je tog dana urađeno. Ranije se dešavalo da su imali propuste u upisivanju, a sad se otimaju da to rade. Nije nimalo prijatno kada pojedinac vidi da nekog dana nije ni dnevnicu zaradio. Sistem je dobar zbog navika naših ljudi, jer nema laganja. Ovo je način da se poslovanje bolnice dovede u red. Niko ne može da kaže: „Ja sam najviše radio”, jer svaki lekar ima svoju šifru i tačno se vidi koliko je uradio. Ulaskom u kompjuterski program imamo uvid kako se „kretao” pacijent, odnosno od kada je ušao u ordinaciju pa sve do otpusta iz bolnice – istakao je dr Šćepanović.
Oni koji najviše rade u ovoj bolnici mogu da budu nagrađeni za trud. Tako je desetoro lekara, koji su najviše radili, dobilo na poklon mobilne telefone. Direktor bolnice kaže da će sledeća nagrada biti novčana i da je ovo jedan od načina da ljudi sami odlučuju o svojoj sudbini.
– I zalihe lekova možemo da kontrolišemo i u bolničkoj apoteci. Ranije se dešavalo da se neki medikamenti nabave za svaki slučaj, pa da im prođe rok trajanja. Uštede su evidentne. Od kada smo završili proces akreditacije ustanove, podigli smo nivo zdravstvene zaštite. Higijena u bolnici je odlična. Smanjena je ukupna smrtnost pacijenata sa 4,5 do 1,2 odsto, odnosno za tri puta. Važno nam je da zaposleni budu ljubazni i da kažu pacijentima: „Dobar dan, izvolite”. To je kodeks koji mora da se poštuje. Ako se pacijent žali da je čekao tri sata na pregled, mi pregledamo sigurnosne kamere i vidimo da li je to tačno. Dao sam sebi zadatak da ukinem čekaonice, pa zakazujemo preglede. Ali neki ljudi imaju naviku da dođu ranije, zauzmu mesto, čekaju i tako stvaraju gužve – rekao je dr Šćepanović.
Zbog nedostatka prostora, jer jedan objekat bolnice nije u funkciji zbog požara, u bolnici su otvorena četiri šaltera za pacijente i to na mestu gde je predviđeno da radi samo jedan. Zbog manjka prostora, ovde se ne radi ni hitna hirurgija i kardiologija i jedino rešenje da se rastereti Urgentni centar KCS-a jeste da se objekat sredi i da ponovo počnu u njemu da se primaju pacijenti. Dr Šćepanović kaže da ova bolnica mora da bude nacionalna briga i da se on trudi da pronađe donatore kako bi se rekonstrukcija bolnice što pre završila.
– U jednoj operacionoj sali imamo isti broj operacija kao što smo nekada imali u četiri. Trudimo se da brinemo i o prevenciji. Pokrenuli smo skrining na rak dojke i snimanja mamografom. Od prvih 200 pregledanih žena kod šest smo otkrili karcinom. Sreća je da je bolest otkrivena u početnoj fazi, da su one operisane i da se dobro osećaju. Sada radimo najviše mamografskih snimanja, najviše u zemlji, posle Instituta za onkologiju – dodao je dr Šćepanović.
Ističe da je oduševljen saradnjom sa Fondacijom „Sava Perović” i da će u ovoj bolnici uskoro biti održan skup posvećen urološkim operacijama, kome će prisustvovati više od 300 stručnjaka iz inostranstva i gde će ta tri dana biti urađeno nekoliko najkomplikovanijih zahvata iz ove oblasti.
--------------------------------------------------------------
Klinika u brojkama
- 14.000 hospitalizovanih pacijenata
- 6,2 dana u proseku se leži u bolnici
- 3 puta smanjena ukupna smrtnost
--------------------------------------------------------------------
Dve decenije laparoskopskih operacija
U KBC „Dr Dragiša Mišović” već dvadeset godina se obavljaju laparoskopske operacije kamena u žučnoj kesi, a prvi su počeli da rade i operacije slepog creva i kile. Od prošle godine spektar laparoskopskih operacija je proširen na intervencije kod debelog creva, jetre i želuca. Dr Radisav Šćepanović kaže da im je cilj da se laparoskopija više primenjuje u ginekološkim intervencijama.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 20.03.2013.
.jpg)
