Izvor: Blic, 30.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoferska je tuga...
Beogradski taksisti su blokirali Beograd, a vozači ATP Vojvodine Novi Sad. S obzirom da prilično vremena provodim u oba grada pa se po njima i krećem, imao sam prilike da na svojoj koži osetim posledice svega ovoga.
Čistim srpskim jezikom rečeno, da budem maltretiran kao poslednji skot. I nekako mi se činilo da upravo to, dakle skot poslednji, za tu gospodu što blokiraju ulice jesam i ja i svi ostali građani – beogradski i novosadski.
Paradoks priče je u tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što su oba grada blokirali oni koji su se opredelili za profesiju prevoznika. Profesija nije dobrotvorni rad i ljudi koji se nečim bave, normalno, žele da zarade. Nije normalno kada smatraju da svoj posao imaju prava da obavljaju kako hoće i kada hoće, a da svi drugi njihove hirove i njihovo nasilje moraju da podnose.
Ono što se poslednjih dana dešavalo nije samo maltretiranje, već direktno ponižavanje građana, a izjave pojedinih predstavnika tzv. "štrajkača" – ovde bi neki drugi izrazi bili adekvatniji – predstavljali su uvredu ne samo zdravog razuma već i dodatnu uvredu za već vređane i ponižavane.
Mogu da se složim da su za sve krive i, recimo, beogradske gradske vlasti, ne samo sadašnje već i mnoge prethodne jer nisu dovoljno učinile za sređivanje situacije u gradskom taksi prevozu. Uprkos povremenim zapomaganjima i građana i medija, stanje kod Železničke stanice i Aerodroma je nepromenjeno: jedna grupa taksista vozi kako hoće, dakle pljačka kako hoće. Bila bi to dobra prilika da se izađe u susret nekim od zahteva taksista, dakle da se smanji broj oduzimanjem dozvola određenim pripadnicima ove profesije.
Novosadska priča je samo prividno drukčija. Ako su beogradski taksisti ogorčeni što ne mogu da uvoze jeftine krševe niti da, zbog broja gradskih taksista, diktiraju cene kako im padne na pamet, u Novom Sadu jedan gazda hoće da na njegovu autobusku stanicu dolaze svi, mada je ona na mnogo gorem mestu od dosadašnje gradske. Sa nekim političarima iz gradske vlasti se valjda nešto i dogovarao, zbog protesta građana dogovor se izjalovio i dotični je stigao do sličnog zaključka kao i beogradski taksisti: ako ne može kako ja ’oću neće nikako, neće se majci niko nigde voziti.
Ne, zaista, nisu oni krivi. Kao u poznatoj pesmi, krivi smo mi. Kada već gradske vlasti i policija ne rade svoj posao, onda bi makar trebalo da proglasimo dan bez taksija, jedan dan u sedmici kada niko bez velike potrebe neće zvati i koristiti taksi. Ili da blokiramo stanicu ATP Vojvodine makar na jedno popodne, tek da se ustanovi da batina ima dva kraja.
Bez ovog saznanja nema ni uređenog društva, a kamoli demokratije.
