Izvor: Blic, 02.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoferima kasni 15 plata
Šoferima kasni 15 plata
PIROT - Oko dve stotine radnika pirotskog Autotransportnog preduzeća juče je započelo protestne šetnje od autobuske stanice do opštinske zgrade i zgrade suda, zahtevajući od nadležnih organa da im objasni gde je njihovih 15 neisplaćenih zarada i doprinosa.
- Tražimo hleba, jer 270 radnika ne prima plate već 15 meseci, a poslednje dve godine nisu nam uplaćeni radni staž i doprinosi. Razgovarali smo nekoliko puta sa većinskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlasnikom Bobanom Stančićem, ali nam je on rekao da nema para - rekao je predsednik Štrajkačkog odbora u ATP-u Milomir Stojadinović.
Predsednik Udruženja malih akcionara ATP-a Miodrag Jovanović dodaje da su veoma zabrinuti za sudbinu preduzeća koje je privatizovano pre tri godine. Radnici ATP-a su nezadovoljni i nedavnim izveštajem Agencije za privatizaciju po kojem je većinski vlasnik Boban Stančić ispunio sve uslove iz kupoprodajnog ugovora.
U želji da čujemo vlasnika ili direktora ATP-a, i pored nekoliko poziva, telefoni u firmi su zvonili, ali se niko nije javljao. Z. Panić
Pomoć ženama i deci na romskom jeziku
Prva osoba koja se javila volonterki koja je dežurala na SOS telefonu za žrtve nasilja koje pomoć traže na romskom jeziku bojažljivo je upitala: 'Da li je istina da i mi imamo kome da se požalimo?' Posle toga još nekoliko nesrećnih Romkinja potražilo je SOS pomoć volonterkama koje dežuraju u niškoj Beograd-mahali.
Pošto je volonterka na romskom jeziku ohrabrila ženu da joj saopšti svoju muku, ona je kazala da ima 35 godina, da 20 godina živi u vanbračnoj zajednici i da joj je muž život pretvorio u pakao.
- Stalno me bije, uzima mi pare... Neprestano je pijan. Najstrašnije je kad sve pare izgubi na kocki. Tuče me toliko da ne znam hoću li preživeti - požalila se nesrećna žena.
Dodala je da dobija socijalnu pomoć i dečji dodatak, ali samo kad deca idu u školu. No, otac im i često ne dozvoljava da odlaze na nastavu.
- Čistim po kućama, zaradim malo para da bih prehranila porodicu, ali muž me sačeka, bije me i uzme pare. Sad nije tu, pa mogu da vas pozovem - kazala je očajna Romkinja.
Volonterka SOS telefona uputila je ženu da se obrati stručnom timu u Centru za socijalni rad, koji će pokrenuti sve potrebne procedure da je zaštite od nasilja.
Koordinatorka SOS telefona Ana Saćipović kaže da je bilo neophodna da se otvori ovakav telefon jer mnoge Romkinje ne znaju srpski. Na drugoj strani, mnoge od njih zaziru da se obrate na SOS telefon na srpskom jeziku. Od 1992, kada je uveden prvi SOS telefon za žrtve nasilja u Nišu, za pomoć na srpskom jeziku se javilo samo sedam Romkinja.
- Mnoge žrtve nasilja ne žele da svoje muke pričaju onima koji nisu Romi jer smatraju da ih neće razumeti pošto ne poznaju njihov mentalitet. Romkinje se vaspitavaju da služe svojim porodicama, a kasnije muževima. Nepisani su zakoni da žene moraju da slušaju muškarce - kaže koordinatorka.
Zahvaljujući pomoći stranih donatora za rad sa žrtvama nasilja trenutno se obučava desetvolonterki koje govore romski jezik.
- Moramo mnogo da radimo na podizanju nivoa svesti romskih žena - naglašava Ana Saćipović. Vesna Torović
