Izvor: B92, 17.Dec.2015, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoder: Ovo nije migrantska nego izbeglička kriza
Beograd -- Predstavnik UNHCR-a u Srbiji Hans-Fridrih Šoder istakao je da aktuelna kriza nije migrantska, već izbeglička i da bi zato trebalo govoriti činjenicama.
Kako kaže, sve drugo bi išlo na ruku populistima.
Šoder je pohvalio Srbiju za pozitivan odnos prema izbegličkom talasu na panelu “Šta smo naučili iz migrantske krize”, održanog u okviru konferencije “Ekonomista” i istakao da je 90 odsto izbeglica, koje su u proteklih šest meseci pristigle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Evropu, upravo iz zemalja koje generišu izbeglički talas.
To se, kako je dodao, vidi iz visoke stope priznavanja izbegličkog statusa.
Među tim osobama je i jedan broj ekonomskih migranata, ali je taj broj u odnosu na ranije godine stabilan, dok je broj izbeglica povećan, rekao je Šoder.
Primetio je da se oni koji ulaze u Srbiju iz Makedonije razlikuju od onih koji dolaze iz Bugarske u Srbiju.
"Oni koji dolaze iz Makedonije putuju bez pomoći krijumčara, a oni iz Bugarske koriste usluge kriminalnih organizacija”, rekao je Šoder.
Srbija je, istakao je, pozitivno reagovala na izbegličku krizu jer je javno mnjenje u zemlji bilo pozitivno.
“Građani Srbije razumeju šta je izbegličko iskustvo. Civilno društvo je veoma aktivno, a i vlada čvrsta u svom pozitivnom odgovoru. Za razliku od nekih drugih vlada bila je postojana i reagovala odmah kada je postojala opasnost da demagozi iskoriste ovaj problem. Premijer je odmah reagovao i stao u odbranu izbeglica”, podvukao je Ssoder.
Predstavnik UNHCR-a ističe i da u ovom trenutku je broj izbeglica i raseljenih viši nego ikada. Samo iz Sirije, dodao je, u susedne zemlje pobeglo 4,4 miliona ljudi, a osam miliona Sirijaca je interno raseljeno.
Takođe, postoji i veliki broj izbeglica iz Iraka, Irana, Somalije i Eritree kao posledica sukoba, kazao je Šoder koji očekuje da će u Evropi biti oko milion tražilaca azila.
U pokušaju da pobegnu od sukoba 7.000 osoba je na putu preko mora izgubilo život, što je dramatična brojka, konstatovao je predstavnik UNHCR i ukazao da izbeglički talas nije presedan. Podsetio je, naime, na velike izbeglica tokom Drugog svetskog rata, ali i posle, iz Mađarske, usled raspada bivšeg SSSR-a, kao i Jugoslavije.
Milion ljudi, koliko se očekuje ove godine, ne bi, prema njegovom mišljenju, bio problem po Evropu.
To nije, prema njegovim rečima, veliko pokretanje ljudi globalno gledano i zato je bitno da se spreči da se to pretvori ili bude kriza.
“Humanitarni radnici ne mogu da zamene državu, ali humanitarno delovanje treba da bude dopunjeno razvojnom podrškom”, istakao je on.
Šoder je ukazao i da izbeglički pokret nije stvorio terorizam, već se to dogodilo obrnuto - terorizam je stvorio ovaj izbeglički talas.
Prema njegovim rečima, dobro upravljanje granicama moglo bi sprečiti da teroristi koriste talas izbeglica.
“Lekcija koju smo naučili jeste da je neophodno da se reše uzroci izbegličkog talasa u zemljama porekla. Treba više investirati u zaštitu izbeglica u zemljama prvog azila”, naglasio je on tražeći i velikodušnije omogućavanje spajanja porodica izbeglica.
Šoder je rekao da je razočaravajuće što neke evropske zemlje žele sada da ograniče spajanje porodica, dodajući da je to populistička situacija, koja će otežati situaciju.
Ambasadorka Makedonije u Srbiji Vera Jovanovska-Tipko ukazala je da u njenu zemlju dnevno dolazi 4.000 migranata, a da, ako se uzme u obzir ukupan broj koji je tranzitirao onda je kroz Makedoniju prošlo pola miliona ljudi.
Prema njenim rečima Makedonija, koja je najmanja zemlja na ovoj ruti,sa najmanjim ljudskim potencijalom, zbog toga je bila najpogođenija krizom.
Ona je ocenila da Balkan predstavlja vrata Evrope, i da je neophodno zaštiti ih i ujedno obezbediti koridor.
Ambasador Hrvatske Gordan Matković objasnio je da je kroz Hrvatsku, za koju je kriza počela 16.septembra, prošlo 510.000 izbeglica, i da taj talas još nije prestao.
S tim u vezi je preneo da je tokom jučerašnjeg dana u Hrvatsku ušlo 1.084 izbeglice.
Direktor kancelarije UNICEF-a u Beogardu Majkl-Seint Lot ukazao je na problem dece koja se kreću izbegličkim talasom, dodajući da zima donosi probleme.
Prema njegovim rečima neophodno je da se deci obezbedi zimska odeća jer dolaze sve manje adekvatno obučeni za zimske prilike.
On je dodao da su se i brojna deca odvajala i gubila tokom tranzita, te da su međunarodne organizacije morale da se bave spajanjem porodica.
“Jedna slika deteta koje je umrlo na putu ka Evropi je imala veći efekat od milion ljudi koji se ubiju u Africi. Cilj je bio da nijedno dete ne umre u Srbiji”, naglasio je Lot.
Ministar savetnik u Ambsadi Norveške Janike Bain pohvalila je Srbiju za delovanje u izbegličkoj krizi, i posebno stanovništvo koje je imalo razumevanje i pomagalo izbeglicama.
Direktor Centra za evroatlantske studije Jelena Minić ukazala je da je izostala reakcija UN, ali i Indije i Kine, iako se govori da se radi o globalnoj krizi, a da su se mnogo hrabrije pokazali NATO i EU.
Vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Saša Gajin, govoreći o pravnim dokumentima vezana za izbeglice, rekao je da bi kršenje ljudskih prava bilo vraćanje ljudi koji ne potiču iz zemlje, kao i da se lica ne mogu razdvajati samo na osnovu ljudskih svojstava.
Ocenio je i da prelazak granice sam po sebi ne može da se tumači kao krivično delo.
.jpg)
