Izvor: Blic, 08.Maj.2014, 22:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snouden kao svedok pred Odborom nemačkog parlamenta
Odbor nemačkog parlamenta izglasao je danas da ispita američkog obaveštajca i uzbunjivača Edvarda Snoudena o špijuniranju koje je obavljala američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), ali je bila podeljena da li da se s njim o tome razgovara lično, ili preko video linka.
Odbor želi da ustanovi u kojem su obimu NSA i njeni partneri špijunirali nemačke građane i političare, i da li ih je u tome pomagala nemačka obaveštajna služba.
Snouden, kojem je utočišta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pružila Rusija, u SAD se smatra za izdajnika i podnet je nalog za njegovim hapšenjem. On je preko video linka već razgovarao s nekim organizacijama, uključujući i Savet Evrope.
Osmočlani odbor je danas jednoglasno izglasao da pozove Snoudena kao svedoka, negde pre 3. juna, rekla je članica partije krajnje levice Martina Rener. Ona je rekla da je samo njena partija i partija Zelenih koja naginje levici, glasala za to da se Snouden pozove da dođe u Nemačku i dodala da će ovaj zahtev tražiti i sudski ukoliko je potrebno.
Konzervativna partija kancelarke Angele Merkel, koja je izrazila zabrinutost da bi se pokvarili nemački odnosi sa SAD, smatra da sa Snoudenom treba da se razgovara preko video linka, ili da neko od članova odbora otputuje u Moskvu.
Predsednik odbora Klemens Bininger, nenajavljeno je napustio taj položaj za vreme prvog sastanka tog tela u aprilu, navodeći da je protiv ideje da se ispita Snouden.
Njega je zamenio Patrik Sensburg, takođe iz Merkelove Demohrišćanske partije.
Veteran "Zelenih", Hans-Kristijan Štrojbel, koji je posetio Snoudena u Moskvi, tražio je da se Snoudenu omogući da uđe u Nemačku kao zaštićeni svedok.
Nemci su bili ogorčeni otkrićem od prošle godine da je NSA prisluškivala mobilni telefon Merkelove, kao i zbog američkog špijuniranja interneta i telefonskih komunikacija.
Snouden, bivši obaveštajac NSA, dobio je azil u Rusiji u avgustu 2013. godine, nakon što je uzdrmao američki obaveštajni establišment do srži objavljivanjem niza poverljivih informacija o masovnoj špijunaži u SAD i širom sveta nadgledanjem Internet i telekomunkacionih podataka.
Američki zvaničnici su branili metode špijuniranja zarad sprečavanja terorističkih napada, ali je predsednik Obama najavio određene izmene u dosadašnjoj praksi agencije, podseća AFP.
Najčitanije SADA:
