Izvor: Politika, 04.Jun.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snaga preporuke
Posle višemesečnih najava guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izašla je u javnost s preporukom poslovnim bankama kako i na koji način da reše svoje, ali i probleme klijenata koji su uzeli stambene zajmove indeksirane u švajcarskom franku. Time je, reklo bi se, donekle stavljena institucionalna tačka na problem oko dve hiljade naših građana koji su zapali u ozbiljan problem s otplatom tih zajmova, jer se franak u jednom času izjednačio sa evrom, pa je i sama centralna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << banka Švajcarske morala da mu maksimira kurs.
Svi se, a pogotovo banke, posle njene sugestije, preračunavaju i mere snagu njene preporuke kao u onoj priči o tamnom vilajetu: „Ako uzmeš – kajaćeš se, ako ne uzmeš – opet ćeš se kajati”. Narodna banka je banka nad bankama. I njene preporuke, ma koliko kao forma komunikacije sa poslovnim bankarstvom, bile neuobičajene i neobavezujuće – ipak nisu bezazlene. Uvek postoji ono – a šta ako…
Do svega ovog, pa i problema sa otplatom zajmova u švajcarcima, ne bi došlo niti bi se na probu stavljala poslovna suverenost banaka, da su građani, pa i banke, postupali po preporuci nekadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića. Kurs franka bio je stabilan ne samo u odnosu na dinar, već, pre svega, u odnosu na evro. Kamata niska. Prognoze? Ma, franak je franak, neće valjda? Jelašić je koristio gotovo svaku priliku da klijente upozori na mogućnost da franku, ipak, ne treba verovati., da će jednog časa eksplodirati. Sa svetskom krizom i jeste eksplodirao – sa nepunih 50 dinara udvostručio je vrednost.
Početna prednost građana, koji su uzeli stambene kredite u švajcarcima, pretvorila se za kratko vreme u noćnu moru. Plate u dinarima, a obaveza u francima koji neumoljivo rastu i prema dinaru i prema evru. Mesečne rate su skočile za 30, 40 pa i 50 odsto. Naravno u dinarima.
Neizostavno pitanje – ko je za sve to kriv? Da li se to moglo izbeći? Posle bitke svi su generali pametni. Da su građani poslušali Jelašića, a nisu, ne bi zapali u nesavladive finansijske probleme. Prosta računica im je govorila da je švajcarac povoljniji od evra, a o dinaru da se i ne govori. Bankama je bilo svejedno u kojoj će valuti obračunati dug. Ali kada su kola krenula niza stranu mnoge su se distancirale od svojih klijenata prepuštajući ih sudbini intervalutnih odnosa.
Neke banke su tu gužvu i nečasno iskoristile pa su na svoju ruku menjale svoje uslove i visinu marži, pa su i sudovi, na čije odluke diskretno podseća i sama guvernerka Tabaković, morali da se pozabave tom tamnom stranom našeg bankarstva. Finale je bilo donošenje propisa o zaštiti interesa korisnika finansijskih usluga.
I šta sada? Dobro je da je NBS izašla sa ovakvom preporukom. Možda je mogla i ranije da je ponudi, ali uloga NBS u našem bankarskom sistemu kudikamo je značajnija u onome što se zove propisivanje i kontrola, a ne poziv na dobru volju banaka koje nisu humanitarne organizacije, već prodavnice tuđih para.
Slobodan Kostić
objavljeno: 05.06.2013
.jpg)
