Izvor: Southeast European Times, 04.Jan.2010, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Snaći se na novom Kosovu

Jake lokalne institucije od ključnog su značaja ne samo za opstanak srpske zajednice, već i za dugoročnu perspektivu Kosova, kaže ugledna srpska političarka Rada Trajković u intervjuu za SETimes.

04/01/2010

Linda Karadaku za Southeast European Times -- 04/01/10

Rada Trajković, po zanimanju lekar, svojevrsni je veteran među srpskim političarima na Kosovu. Našla se na udaru žestoke kritike iz Beograda kada je odlučila da postane posmatrač u Privremenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << administrativnom savetu Kosova ispred Srpskog nacionalnog veća. Ona je rekla da joj je cilj da radi na opstanku srpske zajednice na Kosovu.

Trajković je podržala učešće kosovskih Srba na lokalnim izborima održanim u novembru 2009. Kako je preneo B92, tada je izjavila da "izbori u Gračanici, Ranilugu i Kolokotu, kao i proširenoj opštini Novo Brdo, predstavljaju novu šansu za Srbe". Zbog svog stava smenjena je 1. decembra sa mesta predsednika Srpskog nacionalnog veća.

Njene stavove, međutim, dele mnogi Srbi koji žive južno od Ibra. Danijela Mitić, lokalni stručnjak UNDP i majka dvoje dece, kaže za SETimes da je njena zajednica sve nezavisnija i da želi da se integriše da bi opstala. "Srbi koji su učestvovali na lokalnim izborima svesni su da će možda dobiti priliku da upravljaju svojim enklavama", kaže ona. U ekskluzivnom intervjuu, Rada Trajković govori o izazovima koje budućnost donosi i kako ih prevazići.

Southeast European Times: Izašli ste na nedavne lokalne izbore na Kosovu i čak ste pozvali kosovske Srbe da glasaju. Koliko je važno da se čuje glas kosovskih Srba u lokalnim i centralnim institucijama na Kosovu?

Rada Trajković: Mi smo žrtve velike diskriminacije koja dolazi iz centralizovanih institucija. Ta diskriminacija ugrožava naš opstanak kao naroda na Kosovu. Proces decentralizacije i stvaranje novih opština bio je jedini način za nas da zaštitimo svoju zajednicu od diskriminacije i stvorimo teritorijalne celine gde Srbi mogu da sami sobom upravljaju i gde bi smo mogli da organizujemo svoj život na lokalnom nivou i zaštitimo svoj ugroženi identitet.

Veoma je važno za Srbe na Kosovu da ne dozvole da se njihova sopstvena zemlja otuđi od njih, kako u simboličnom, tako i u institucionalnom smislu. Ne smemo zaboraviti da je albansko rukovodstvo na Kosovu promenilo nazive gotovo svih gradova i mesta, sela i ulica. Na Prištinskom aerodromu, obaveštenja su samo na albanskom i engleskom jeziku. Srpski jezik nije u zvaničnoj upotrebi u javnim ustanovama, iako je to protivno samom ustavu Kosova.

Teritorija Kosova pretrpela je potpunu promenu u etničkom i kulturnom smislu, posebno pošto je dve trećine predratne srpske populacije proterano iz pokrajine, a više od 150 manastira i crkava srušeno, dok je sagrađeno na stotine novih džamija. Zbog agresivnosti te transformacije, smatramo da se samo snažnim i funkcionalnim lokalnim institucijama, koje bi imale mehanizme za zaštitu našeg identiteta i u kojima bismo mogli da izrazimo svoje mišljenje, može zaštiti višenacionalna i multikulturna priroda Kosova.

SETimes: Izgleda da vas je Srpsko nacionalno veće zbog toga kaznilo. Kakva će biti vaša reakcija?

Trajković: Boriću se da ta odluka budite poništena. Osporavam legalnost te odluke, pošto većina članova Veća nije učestvovala u glasanju. Smatram da je ta odluka bila poslednji pokušaj ekstremista da nametnu svoje projekte kao dominantne. Jednoumlje je obično posledica represije i kao takvom mu se protivim. Ne verujem da možete tvrdoglavo da namećete jedno rešenje za sve probleme i zanemarujte konkretne okolnosti i realnosti. Na kraju krajeva, rešenje koje pokušavaju da nam nametnu je isto ono koje je propalo na drugim mestima na Balkanu. Moramo učiti iz tih grešaka.

SETimes: Koliko je, po vama, Beograd uticao na tu odluku Srpskog nacionalnog veća?

Srpkinja i njeno dete ispred ulaza u pravoslavni manastir u Gračanici, kod Prištine. [Getty Images]

Trajković: To je pitanje za Beograd, ali mislim da im ne smeta lov na veštice koji je protiv mene pokrenut.

SETimes: Da li ste za to da kosovski Srbi samostalno donose odluke, umesto da dobijaju direktive iz Beograda?

Trajković: Srbi na Kosovu moraju da budu u stanju da formulišu svoje nezavisno mišljenje i izraze svoje zahteve svim važnim faktorima koji oblikuju njihovu stvarnost: Beogradu, Prištini i međunarodnoj zajednici. Uvredljivo je da nas tretiraju kao nesposobne da donosimo sopstveni sud i odluke. Živimo na ovim prostorima vekovima i poznajemo okolnosti i teškoće sa kojima se suočavamo. Međutim, to ne znači da ćemo odustati od bliskih veza sa Beogradom.

SETimes: Izgleda da postoji razlika u mišljenjima između lokalnih srpskih lidera na severu i onih u srpski većinskim oblastima u ostatku Kosova. Gde vi vidite svoju budućnosti i budućnost svoje zajednice, ako se zna da ste veteran među lokalnim srpskim političarima na Kosovu?

Trajković: Ako Srbi koji žive severno i južno od Ibra ne usklade svoju zajedničku strategiju za opstanak, bojim se da neće biti budućnosti za Srbe na Kosovu. Decentralizacija je dobar način da se pomogne Srbima koji žive južno od Ibra, zato što je njihov opstanak ključni faktor za demokratizaciju Kosova. Oni su seme multietničkog Kosova. Zbog toga im je potrebna snažna podrška međunarodne zajednice da ostanu u enklavama i pojačaju svoje prisustvo tamo.

Severno Kosovo je po okolnostima koje tamo vladaju jedinstveno. Zbog toga je potrebno da bude organizovano na poseban način, možda po regionalnom principu. Međutim, sever mora imati neku vrstu institucionalne povezanosti sa Prištinom, i to ne zbog Prištine same, već zbog njihovih sunarodnika koji žive južno od Ibra. Štaviše, prema Ahtisarijevom planu, mi imamo pravo da formiramo organizaciju svih srpskih opština na Kosovu. Otišla bih korak dalje i tražila da imamo sopstveno predstavništvo u Briselu koje bi nam omogućilo da efikasnije štitimo svoja prava i interese.

SETimes: Kosovski Srbi imaće veća ovlašćenja na lokalnom nivou zbog procesa decentralizacije i novih opština stvorenih na osnovu Ahtisarijevog plana. Kako se ta ovlašćenja mogu iskoristiti da od njih imaju koristi svi kosovski Srbi i građani Kosova uopšte?

Trajković: Srbi su zaradili te privilegije zahvaljujući izveštaju Kaja Eidea UN, u kome je on napomenuo da je opstanak njihove zajednice doveden u pitanje. Taj izveštaj je i bio osnova za Ahtisarijev plan. Međutim, te novoformirane opštine nisu ostrva i ne mogu funkcionisati izolovano. One su prilika da Kosovo postane funkcionalno višenacionalno i da mi krenemo da sarađujemo sa svojim susedima. I pošto su sve većinski srpske opštine po prirodi ruralne, očekujemo da naše oblasti budu urbanizovanije. Očekujemo da se otvore nove prilike za mlade ljude iz naše zajednice. Takođe očekujemo i pravo da osnivamo elektronske i štampane medije na srpskom jeziku koji bi se izdavali u čitavom Kosovu. Puno toga ima da se uradi.

SETimes: Šta očekujete od Prištine da konkretno uradi za kosovske Srbe?

Trajković: Očekujemo od njih da ne podrivaju naše napore za izgradnju institucija u novim opštinama, koji su već u toku. Takođe očekujem da se više bave pitanjem odgovornosti za etnički motivisane zločine protiv Srba.

SETimes: Iz raznih istraživanja se jasno može videti da građane Kosova uopšte, pa i kosovske Srbe, najviše brine siromaštvo, nezaposlenost i ekonomska situacija uopšte. Šta se može uraditi da se ta situacija promeni?

Francuska patrola KFOR-a preko Ibra, u blizini glavnog mosta 2007. [Getty Images]

Trajković: Ono što nam treba je stabilno Kosovo. To je glavni preduslov za bilo kakve investicije. To znači da je potrebno uspostaviti pravnu komunikaciju između Srba i Albanaca i između Beograda i Prištine. Ako uspostavimo tu pravnu i transparentnu komunikaciju, mogli bismo zajedno da radimo na zaustavljanju ilegalne i kriminalne komunikacije, koja nažalost savršeno funkcioniše i to na veoma multietnički način. Znači, potrebno je da radimo zajedno.

SETimes: Kako vidite budućnost Kosova uopšte i budućnost vaše zajednice?

Trajković: Mislim da bi budućnost Kosova trebalo da odrede nove političke elite koje neće imati ilegalnu prošlost. Neki novi mladi ljudi iz obe zajednice treba da sednu i racionalno porazgovaraju o svojoj budućnosti, bez teške senke istorije. Možde će neki ljudi iz albanske zajednice jednog dana prepoznati potrebu da se uspostave bliže veze sa Beogradom u zajedničkoj težnji da se uđe u EU. Možda će Beograd dati prioritet brizi za stvarne interese i prava Srba na Kosovu, umesto što se opsesivno bori samo za teritoriju. Verujem da albanski narod ima demokratski potencijal koji se mora prepoznati i podržati. A demokratske ideje uvek nađu načina da izađu na svetlost dana.

Kosovo je dobilo veliku međunarodnu pomoć i podršku i dobilo je mnoge stvari, a da od kosovskih lidera nije tražena nikakva odgovornost. U predstojećem periodu, situacija na Kosovu zavisiće od te odgovornosti i sposobnosti kosovskih lidera. Njihova budućnost sve više će zavisiti od podrške njihovih građana. Da li će uspeti, to zavisi od njih samih. Međutim, po meni je najvažnije da Beograd bude konstruktivan i da, jačanjem srpske zajednice na Kosovu i stalnim naporima za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, i on zadrži svoj uticaj na Kosovu.

Nastavak na Southeast European Times...