Izvor: Politika, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt sa skele
Radnik Aleksandar Pantelić (35) prekjuče je na gradilištu "Energoprojekta" u beogradskom naselju Bežanijska kosa, umesto sitne dnevnice za težak posao, našao smrt, padom sa šestog sprata. Tako se pridružio još petorici svojih kolega, koji su samo od početka ove godine stradali na beogradskim građevinama.
Novine prenose da su inspektori koji proveravaju zaštitu na radu odmah izašli na teren, ne bi li utvrdili da li radnici nose obaveznu zaštitnu opremu. Sve po starom nepisanom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali stamenom pravilu da reagovanje nadležnih službi sledi tek kada se dogodi tragedija. Oni zatim utvrde da ne postoje zaštitne ograde oko klimavih dasaka koje radnicima služe za hodanje na visini od 50 metara, da nema dovoljno šlemova. Kao da to nije bilo vidljivo i golim okom pre nesreće.
Pored pomenutog nepisanog pravila, postoje i dva pisana, a to su Zakon o zaštiti na radu i Zakon o zapošljavanju. Međutim, investitori su uporni u nemaru. Svakako, bilo bi previše oštro reći da inspekcija ne radi ništa. Povodom Dana građevinara, 8. avgusta prošle godine, inspektori su se rastrčali po građevinama širom zemlje. Statistika govori sama za sebe: utvrđeno je 617 nepravilnosti, napisano 348 rešenja za uklanjanje nedostataka i pokrenuto je 46 prekršajnih postupaka. Drastično su, u međuvremenu, povećane i kazne za poslodavce, kreću se od 20.000 do milion dinara. Njih to nije previše uzbudilo.
Tada je inspekcija konstatovala i to da su razlozi za pad građevinaca - banalni. Recimo, za hodanje na visinskim radovima koriste se fosne, odnosno daske lošeg kvaliteta. One pucaju pod teretom čoveka.
Smrt radnika se, ipak, ne može nazvati banalnom. Oni su, najčešće, žrtve javašluka njihovih poslodavaca. Na njima se štedi, kao i na opremi koja bi mogla da im spasi život.
Muka i besparica teraju ljude da ređaju cigle za oko 1.200 dinara dnevno. Uglavnom stižu iz južnijih krajeva naše zemlje. Tamo su odavno mnoge firme propale, ali i toga se činovnici dosete kada treba pokrenuti zamajac predizborne kampanje. Ali, i u pauzi između izbora, radnici moraju da prehrane porodicu i sebe. Pod uslovom da pretekne od novca koji dobiju na ruke, gradeći velelepne objekte za prebogate gazde. Sve je to više nego dovoljno da budu nervozni, umorni do tačke pucanja, dekoncentrisani. Takav dan lakše prođe uz dve-tri ili više flaša piva. Suviše preduslova za tragediju na nezaštićenoj skeli.
U toku prošle godine, crni bilans je upozoravao da je u Srbiji 78 građevinaca poginulo na radnom mestu. Brojka se neumitno uvećava. Najopasnije je to što ljudi oguglaju na crne florove u njihovim kućama. Dogodi se, kakve li ironije, da bude snimljena čudovišna reklama, u kojoj radnik svom drugaru na skeli kaže: "Pomeri se s mesta", a ovaj se strovali u ponor i - neviđenim čudom preživi. Pantelićima i mnogim u crno zavijenim porodicama to sigurno nije smešno. Ni bilo kom čoveku zdrave pameti, koji zna da ljudi, poput peska i šljunka, nisu i ne smeju da budu potrošna roba.
Stanko Stamenković
[objavljeno: 15/08/2006]
