Izvor: Politika, 22.Dec.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smisao i uteha su u pozorištu
Važna stvar za male narode jeste da razvijaju ne svoju kulturu gusala, mada nemam ništa protiv njih, već da apsorbuju vrhunska dela svih nacija sveta
„Leteći Holanđanin” Riharda Vagnera, nakon pola veka pauze, biće ponovo postavljen na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, večeras u 19 časova, kao peta premijera ovog operskog dela u istoriji našeg teatra. Povod je obeležavanje dva veka od rođenja kompozitora Vagnera, a u naslovnoj roli Holanđanina nastupiće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Miodrag D. Jovanović, bas-bariton Beogradske opere. Biće to prva njegova uloga u okviru čuvenog vagnerovskog repertoara, nasuprot mnogobrojnim ostvarenim rolama u italijanskom fahu.Jovanović se nikada nije plašio novih umetničkih poduhvata. Diplomirao je violinu na FMU. U Italiji je živeo i nastupao kao orkestarski muzičar, da bi nešto kasnije karijeru nastavio kaooperski pevač.Solo pevanje je magistrirao na FMU u klasi prof. Radmile Bakočević. Narodno pozorište dodelilo mu je više priznanja, i to za poseban doprinos tokom direktorskog mandata u sektoru opere pre nekoliko sezona, ali i za role Tonija u „Pajacima”, Don Karla u „Moći sudbine”, a za vrhunsku kreaciju u „Hofmanovim pričama“ dobio je i nagradu „Madlenijanuma“. Miodrag D. Jovanović danas gostuje u Evropi, SAD i Aziji, a o ulozi Holanđanina pomorca, po legendi ukletog da luta svetom dok ne nađe iskrenu ljubav, kaže:
– Holanđanin je kompleksna rola, u dramskom i psihološkom smislu, a svaka fraza mora biti otpevana osmišljeno. Vagner je pisao i libreto imuziku za svoja dela i doneo novo viđenje opere. Kod njega se gubi i poslednja trunka „umetnosti radi umetnosti“, gde vi samo pokazujete svoj lepi glas, i pevanje stopostotno biva u funkciji drame. Osnovna nit „Letećeg Holanđanina” jeste iskupljenje kroz ljubav ili žrtvu, a poruka na kraju predstave glasi da je ovaj surovi svet takav, da je prava ljubav moguća možda samo u nekom drugom svetu.
U arhivama je zabeleženo da su dve prethodne premijere „Letećeg Holanđanina”, u Beogradu 1958. i 1963, imale malo repriza i bile brzo ugašene, da li ste optimista kada jer reč o vašoj?
Sve zavisi kako je predstava urađena i ko su protagonisti. Tako su govorili i za „Salome“ Riharda Štrausa, a na kraju se tražila karta više. Mi smo malo i nerazvijeno tržište, nemamo standarde, ni konkurenciju. Bugarska sa istim brojem stanovnika ima devet operskih kuća, od kojih zbog tranzicije radi šest, a mi imamo samo dve državne. Važna stvar za male narode jeste da razvijaju ne svoju kulturu gusala, mada nemam ništa protiv njih, već da apsorbuju vrhunska dela svih nacija sveta.
U teškim devedestim Rosinijeva „Pepeljuga”, sa kostimima kreatora Balestre, gde ste i vi nastupali, bila je hit u Beogradu. Kako je to bilo moguće?
„Pepeljuga”,postavljena 1998, bila je šampion u istoriji Beogradske opere po broju izvedenih predstava i prodatih karata. Urađena je atraktivno, zahvaljujući marketingu i Italijanskom kulturnom centru,koji je doveo Renata Balestru, čuvenog kreatora da uradi kostime. Bila su to teška vremena, pred bombardovanje, a pevao sam prvu predstavu pod bombama 27. marta u podne i bilo je prepuno. Beograđani su bili željni umetnosti, a tako je i sada bez obzira na krizu i ekonomsku bedu. Čini mi se da kultura može da pomogne da ljudi nađu smisao i utehu u pozorištu.
Gostovali ste i u svetu, da li ima novosti na tom polju?
Pevam na italijanskom, ruskom, francuskom, nemačkom i srpskom. Moji konji za bitku, tačnije uloge koje me reprezentuju, jesu baron Skarpija („Toska”), Nabuko u istoimenoj operi, Don Karlo („Moć sudbine”)...Voleo bih da pevam Falstafa u „Falstafu”, Jaga u „Otelu”, ruski repertoar...
Obožavali ste fiziku, bili violinista, direktor Opere, sada ste pevač... Da li je reč o radoznalosti, rizikovanju, mnogim talentima?
Pokojni maestro Angel Šurev mi je par godina pred smrt govorio u šali:„Hajde dete da učiš da dirigiraš”. Međutim to još nisam probao, a sada je kasno. Bio sam i direktor Opere pre nekoliko sezona i ponosan sam što tada nismo otkazali ni jednu predstavu, a ostvarili smo dve koprodukcije sa Italijom i jednu sa SAD. Da, uvek sam spreman na rizik. Moji gimnazijski drugovi me pitaju da li sam još u pozorištu, smatrajući da bi konačno trebalo da se bavim ozbiljnim poslom. Ali, eto, još sam neozbiljan!
-----------------------------------------------------------------
Ekipa „Letećeg Holanđanina”
Beogradska publika prisustvovaće večeras u 19 časova u Narodnom pozorištu premijeri „Letećeg Holanđanina” Riharda Vagnera, u režiji i scenografiji Dejana Miladinovića. Orkestrom će dirigovati Dejan Savić (u alternaciji Ana Zorana Brajović). Kostimograf je Katarina Grčić Nikolić, lektor je Karoliona Beter, a prevod teksta i titlova potpisao je Gavrilo Rabrenović. Ulogu Holanđanina peva Miodrag D. Jovanović(u alternaciji Stefan Pavlović), Sentu Ana Rupčić Petrović (Slađana Pavlović, Tanja Andrijić), Dalanda Dragoljub Bajić(Nenad Jakovljević i Mihajlo Šljivić), Erika Dejan Maksimović (Janko Sinadinović), Meri Dubravka Filipović (Tamara Nikezić), Mornara Darko Đorđević(Danilo Stošić i Nenad Čiča).
B.L.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 23.12.2013.
