Izvor: Southeast European Times, 17.Okt.2011, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smetnje zbog utaje poreza u Albaniji

Stepen neformalne ekonomije u Albaniji ostaje iznad regionalnog proseka.

17/10/2011

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Tirane -- 17.10.2011.

Albanija ima oko 106 aktivnih preduzeća, ali je, prema Glavnoj državnoj revizorskoj agenciji Albanije, samo 55 odsto plaćalo socijalni i zdravstveni doprinos prošle godine -- ostali ili ne plaćaju ili ne prijavljuju bilo kakve aktivnosti, izveštava albanski Top čenel.

Albanski centar za ekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << istraživanja, uspostavljen 1992. godine, fokusiran je uglavnom na ekonomski rast, reformu institucionalnog i regulatornog okvira i kompleksnu neformalnu ekonomiju u Albaniji.

U intervjuu za SETimes, izvršni direktor Centra Zef Preci govori o obimu fiskalne utaje na tržištu rada.

SETimes: Koliko je velika fiskalna utaja na tržištu rada u Albaniji?

Zef Preci: Utaja poreza i carine i dalje je pravi izazov za fiskalnu administraciju zemlje. Razne studije pokazuju da je stepen neformalnosti u albanskoj ekonomiji i dalje iznad proseka u regionu, za otprilike 30 odsto.

SETimes: Šta sve uključuje fiskalna utaja u Albaniji?

Preci: Nivoi utaje poreza, mada su se popravili u poređenju sa periodom pre jedne decenije, sastoje se uglavnom od neplaćanja poreza i dažbina, ali i neplaćenog socijalnog osiguranja. Fiskalna utaja u albanskoj ekonomiji događa se prilikom spekulisanja sa vrednošću imovine u knjigovodstvenom bilansu kompanije.

SETimes: Gde vidite neformalnije zapošljavanje?

Preci: Neformalno zapošljavanje uključuje privatni sektor sa velikim brojem zaposlenih, kao što su privatna preduzeća koja rade sa sirovinama, građevinski sektor, ali i poljoprivreda, a iznad svega uslužni sektor.

SETimes: Šta vlada može da učini da bolje kontroliše neformalno zapošljavanje?

Preci: Smanjenje neformalnog sektora i kontrolisanje utaje poreza očigledno je uslovljeno sveukupnim napretkom u izgradnji vladavine zakona. Preciznije, stopa prikupljanja poreza i carine mogla bi da se sagleda kao jedan od osnovnih indikatora kako država funkcioniše.

Da bi kontrolisala utaju poreza, albanska vlada treba generalno da gradi politiku povoljnu po poslovanje, ukine represivne prakse protiv preduzeća i finansijsku samovolju; oslobodi preduzeća takozvanih ograničenja plata i cena -- kojima se zapravo nanosi šteta unutrašnjim procesima firmi i remeti konkurentnost; poveća saradnju između različitih državnih agencija i poveća kapacitet i profesionalizam carinske i poreske administracije.

Trebalo bi da analizira i unapredi vladinu politiku na polju prevazilaženja prepreka u razvoju, sa kojima se suočavaju kompanije na albanskom tržištu.

SETimes: Šta bi još moglo da se učini da se unapredi kontrola fiskalne utaje na tržištu rada?

Preci: Utaja na tržištu rada zahteva obrazovanje i zaposlenih i poslodavaca, jačanje zakonskih i finansijskih kazni za neformalan rad; pooštravanje kazni za pojedince i kompanije koji potvrđuju knjigovodstveni bilans preduzeća.

Trebalo bi da proradi tročlani savet [vlada, poslodavac, zaposleni] i trebalo bi da se primenjuju razni radni podsticaji za tek zaposlene osobe, sa namerom da se uključe u plan socijalnog osiguranja.

Druge mere trebalo bi da budu uklanjanje „referentne plate“, preostale iz doba centralizovane ekonomije; vođenje kampanja da bi se pojasnile posledice koje nastaju zbog neplaćanja socijalnog osiguranja; promovisanje privatnih penzijskih planova i proširenje investicionih mogućnosti za sredstva akumulirana u tim fondovima.

Nastavak na Southeast European Times...