Izvor: Blic, 17.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smetao sam Canetu, Drakuliću, Cepteru, Hamoviću, Kostiću...
Smetao sam Canetu, Drakuliću, Cepteru, Hamoviću, Kostiću...
Smetao sam brojnim lobijima i to je razlog zbog kojeg sam smenjen, a ne navodno usporavanje privatizacije, kaže u razgovoru za 'Blic' Branko Pavlović koga je Vlada prekjuče smenila posle samo tri meseca provedena na čelu Agencije za privatizaciju.
Rekli ste da su bogati i moćni iz Miloševićevog vremena preko Dinkića izlobirali vašu smenu. Na koga ste mislili?
- U osnovi je to manje-više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ista grupa ljudi koja je bila bogata i moćna i u Miloševićevo vreme, bila je moćna i u Đinđićevo vreme, a moćna je i danas. Tim ljudima se sada puno toga promenilo, jer ranije je upliv u rad Agencije mogao da ide preko dela te grupe ili svih, a sada su im prvi put ugroženi interesi. Oni se i personalno veoma razlikuju. Imate krajnje ozbiljne poslovne ljude, koji su poput gospodina Zorana Drakulića pokušavali da ostvare neko ekskluzivno pravo. Drakulić je tražio od Agencije da se ubaci u prostor mogućeg pregovarača sa kupcem RTB 'Bor'. To bi značilo da ne može država da pregovara oko prodaje 'Bora' ili, u najmanju ruku, da on ne može biti zaobiđen, odnosno da bude treći partner. To ima svoje ekonomsko objašnjenje, i ja Drakulića veoma cenim, ali takvo ekskluzivno pravo nisam mogao da mu priznam. Imate u toj grupi ljude potpuno suprotne od gospodina Drakulića, kao što je Miodrag Kostić. On je tražio da proda ceo svoj posao sa šećerom za 30 miliona evra, a onda, ljudi koji hoće to da kupe dođu kod mene i kažu da su spremni da to plate. Ne može, jer se u postupku kontrole privatizacije vrlo opasno približio tački da se uđe u postupak raskida ugovora za te tri šećerane.
Ili, recimo, imate Mirka Petrovića, direktora 'Dunav osiguranja', koji hoće da proda hotele 'Jugoslaviju' i 'Metropol', koji su u vlasništvu 'Dunava', i traži saglasnost Agencije. Objašnjavao sam mu ovde da za to ne postoji zakonska mogućnost, jer ne mogu direktori društvenih preduzeća da rasprodaju imovinu preduzeća sami, po svom nahođenju. Sutra će neki direktor da proda celu fabriku sa kompletnom imovinom. To prosto nije po zakonu. I njega sam odbio, iako znam da je on čovek koji je blizak s premijerom. Da li je bilo pritisaka iz Vlade da Drakuliću i Petroviću izađete u susret?
- Ne, pritisaka te vrste do ove medijske kampanje protiv mene nije bilo. Moj uslov, kada sam došao na čelo Agencije, bio je da me puste da radim po zakonu i da je zakon isti za sve. Ministra Bubalo je pokušao da me argumentacijom ubedi da Drakuliću treba izaći u susret oko 'Bora', ali me nije ubedio.
Ko su još moćnici kojima ste smetali?
- Imate i treći nivo bogataša, koji su mogli biti ugroženi analizom prethodnih saglasnosti i ugovora. Jedna od njih je gospodin Cepter. Ne mislim da je on krivično nešto odgovoran, ali je Agencija ranije na potpuno nezakonit način njemu omogućila da dođe u posed mimo prodaje, kroz vrstu nezakonite saglasnosti, nekoliko hiljada kvadratnih metara nekadašnjeg 'Kluza' u centru Beograda. Cepter je bio hipotekarni poverilac nad tom nepokretnosti i data mu je saglasnost da mu se preda ta nepokretnost umesto isplate duga. To je u našem pravnom sistemu izričito zabranjeno, jer je to jedan od ključnih elemenata mogućih zelenaških kredita. To je bilo za vreme Mirka Cvetkovića, a mislim da je to svojim potpisom potvrdio i lično Aleksandar Vlahović. Revizijom bi ta saglasnost bila smatrana ništavnom. Osim toga, to mora biti predmet razmatranja organa gonjenja, jer je to nedvosmisleno zabranjeno. Neko bi imao velikih problema da objasni zašto je to radio. To je jedan od deset slučajeva korupcije koje ste izneli UBPOK-u. Navedite još neki primer.
- UBPOK nije odreagovao, uz obrazloženje da imaju malo ljudi i da ne mogu i time da se bave. A izneo sam im deset najkrupnijih primera korupcije. Jedan od njih je prodaja šećerana koje su pogrešnom odlukom prodate za tri evra, a za koje je Kostić dao bankarsku garanciju samo za jednu godinu, i to tako što je stavio hipoteku na 'Kovačicu' koju kupuje. On ulazi u posed šećerana, u čijim skladištima zatiče berzansku robu vrednu preko 40 miliona evra. Za devet evra samo u robi dobija 40 miliona evra.
Kada je 'Titan' kupovao 'Kosjerić', obavezao se na investicije od 40 miliona maraka u prvoj godini i zato je bio bolje bodovan, a onda je naknadno tražio da se taj iznos smanji samo na 17 miliona maraka. Na taj dopis nikad mu Agencija nije odgovorila, ali on u svom ugovoru ima klauzulu koja kaže da, ako Agencija za 15 dana ne odgovori, zahtev je prihvaćen. Zamislite takav ugovor! Njima je dozvoljeno istim ugovorom da investiranje vrše iz tekućih prihoda i ja sam zvao kupce da ih pitam za to, a oni mi kažu da u njihovom ugovoru na engleskom to i piše. U srpskom ugovoru toga nema, a u slučaju spora se primenjuje engleska verzija. Neko treba debelo da odgovara za takve stvari, a mislim da je tada Vladimir Čupić bio na čelu Agencije. Kod prodaje 'Beočina', 'Lafarž' je imao jednaku, ako ne i goru ponudu od 'Hajdelberga', a 'Lafaržu' se čine ustupci u pregovorima, kojima se dopušta prelazak na ugalj bez obaveze zaštite od zagađenja. Osim toga, dozvoljeno mu je da investicije vrši iz kreditnog obezbeđenja, pa drugi deo 'Lafarža' daje kredit, koji 'Beočin' vraća u budućem periodu sa kamatom. Znači, 'Beočin' sam u sebe investira. To im je neko omogućio i taj treba da odgovara, a znamo da je za 'Lafarž' životno bio zainteresovan gospodin Vlahović. Značajan deo nezakonitih radnji u Agenciji rađen je preko naloga Akcijskom fondu. Najveći broj privatizacija 'Delta' je uradila preko Akcijskog fonda, a ne preko aukcija i tendera. Zašto su tako različiti centri moći lobirali baš preko Dinkića? Teško ga je povezati s Drakulićem ili Kostićem?
- Operativno je pritisak išao preko njega, jer su morali preko nekoga da priđu Koštunici i da mu kažu kako ja to loše radim. Pokrenuo sam inicijativu restrukturiranja javnih preduzeća, i to bi bitno izmenilo stvari oko NIS-a i EPS-a i ugrozilo energetski lobi, odnosno gospodin Vojin Lazarević i Vuk Hamović, koji preko direktora drže ova preduzeća; izgubili bi tu kontrolu. Željko Popović, sadašnji direktor NIS-a, desna je ruka Dimitrija Vukčevića, bivšeg direktora, koji je desna ruka Gorana Novakovića, a veza između Novakovića i Hamovića nije sporna. Kada je ovaj prestao da bude ministar, Hamović ga je odmah zaposlio kod sebe. Tu sam ugrozio njihov interes, a mislim da veza Lazarevića i Hamovića sa Dinkićem nije uopšte sporna. Zašto je Koštunica podlegao takvom pritisku?
- To morate njega da pitate, ali sam iznenađen, jer smo imali dogovor da može da me pozove i kaže: 'Branko, podnesi ostavku' i to bi bilo u redu. Nije me pozvao, nego su krenuli sa nekakvim navodnim argumentima, koji ne postoje. Obavestio sam u ponedeljak Koštunicu pismeno o svemu i detaljno mu izneo podatke, da ne bude da nije obavešten. Znači, sigurno je znao o čemu je reč, kada je pristao da me smeni. On je ovim poslao poruku da borba protiv korupcije nije važna. Meni je rečeno da sam samo zaustavio korupciju, ali da to nije dobar rezultat. Katarina Preradović
